Tako je bivša teniserka Ana Ivanović u mladosti imala sve razloge da veruje kako je život nepravedan, a ravnoteža gotovo nedostižna, dok je u nebrojenim satima napornih treninga mogla samo da sluša o provodima svojih vršnjaka, ali i i svim tim porodičnim svetkovinama kojima ona nije mogla da prisustvuje dok bi grabila ka nekoj novoj tituli u nekom novom gradu, spavajući u narednoj hotelskoj sobi i tako jednoj posle druge sve dok jedini životni cilj u tom trenutku, a koji se tiče karijere, ne bude sve bliži dohvatu ruke.
Ali, pre nego što život jedne svetske prvakinje ne počne da zvuči previše melanholično, a budućim mladim šampionima kao antireklama, osvrnimo se na sadašnjost u kojoj svaki napor i svaka suza poznate Beograđanke dolaze na pozamašnu naplatu.
Dok joj vršnjaci iz tinejdžerskih godina možda ne bi naročito zavideli, danas bi se menjali sa Anom u svakom trenutku. U ranim tridesetim, supruga Bastijana Švajnštajgera već živi kao bogata „penzionerka“ i pred sobom ima čitav život prepun mogućnosti zahvaljujući lagodnoj životnoj situaciji za koju se svojevremeno sama lavovski borila. Naravno, iako sigurna egzistencija mnoge stvari čini lakšim, mnogi opet ne bi požurili da osobu s takvim statusom proglase za garantovano srećnu. Osmeh na licu Ane Ivanović ipak prevashodno zavisi od mira koji je pronašla u porodičnoj luci i tek kada se ostvarila u zajednici koju je formirala sa bivšim nemačkim fudbalerom i njihovom dvojicom sinova Lukom i Leonom stekla je kredibilitet osobe koja je zbilja pronašla ono o čemu je sve vreme sanjala. Danas Ana nastoji da maksimalno ubira plodove takvih napora i to na sve strane stavlja do znanja, pa je to učinila i nedavno gostujući u podkastu nemačke voditeljke Džudit Vilijams. Neki domaći mediji već su protekle sedmice preneli Anine misli iz tog razgovora, ali sve bi se moglo sažeti u jednu jednostavnu, za njene okolnosti lako razumljivu i poistovetljivu suštinu – otkrivanje novog života i uživanje u uzbuđenjima koje on sa sobom donosi. To ujedno znači da za karijeru u Aninom životu sada nema mnogo mesta, što ne znači da će u nekom momentu poželeti da svoje profesionalne mogućnosti dodatno istraži. Trenutno je, kako je naša sportistkinja to objasnila, isključivo usmerena na majčinstvo i toplinu porodičnog doma koja joj je sve prethodne godine bavljenja tenisom toliko nedostajala.
Podržavamo se jer znamo kroz šta je prolazio onaj drugi. Oboje znamo koliko je nekada bila teška odvojenost od porodice, koliko je izazovno bilo da fizički i mentalno dostignete svoje granice. Oboje znamo šta je predaja, ali Bastijan takođe zna i uzbuđenje kada se penjete na planinu Olimp, kada osvajate titule. Sve smo to prošli oboje. Zato sada oboje jednako cenimo što smo u novim fazama naših života i jednako nastojimo da se posvetimo porodici koju smo zasnovali, da uživamo u svemu što smo propuštali – istakla je Ana.
Baš zbog želje da nadoknadi propušteno, pandemija koronavirusa koja još uvek traje nije joj protekla toliko strašno. Usporavanje tempa na koje je bio prinuđen čitav svet njoj je dobro došlo, a u austrijskom gradiću Vestendorfu gde trenutno žive idealni su uslovi za relaksiranu svakodnevicu.
Uživam u ulozi majke i nekim novim projektima na kojima radim, iako mi nedostaju takmičenja. Iskreno, ne vidim sebe kao trenera u budućnosti, jer to nije nešto što me inspiriše, ali eventualno bih mogla da budem korisna kao savetnik ili mentor. Inače, imam drugačije vizije – rekla je pomalo misteriozno gospođa Švajnštajger.
Komentari (0)
Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.