Influenserka i medicinska sestra nedavno je sa svojim pratiocima podelila svoju životnu priču o svom odrastanju koja je šokirala sve.
Elizabet Ždralo je medicinska sestra i influenserka čiji kanal iz dana u dan sve više raste. Nju na društvenim mrežama prati preko 50 hiljada ljudi koji uživaju u njenim objavama sa putovanja na poznate destinacije, kao i estetičnim slikama koje mogu poslužiti kao prava inspiracija.
Na njenom profilu se može videti vedar duh devojke koja je ispunjena i uživa u životu. I premda njen život danas izgleda tako, njeno odrastanje je bilo nešto drugačije i život ju je mogao odvesti u potpuno drugačijem smeru, međutim, sreća je ipak bila na strani ove mlade influenserke.
Naime, priča Elizabete Ždralo podseća na one koje čujemo u pričama. Kao beba od svega nekoliko meseci ona je ostavljena u podrumu jedne zgrade u Gnjilanima. Srećom, meštani su čuli plač bebe koji je dopirao iz podruma, pa je ona brzo zbrinuta u obližnjoj bolnici.
View this post on Instagram
Kako šest meseci niko nije dolazio po nju, stekli su se uslovi za usvajanje deteta, i nju usvaja mladi bračni par koji se ubrzo preselio u San Dijego gde je ona i odrasla.
Nedavno je mlada influenserka bila gost u emisiji „Blic dan“, a tom prilikom je svoju priču podelila sa mnogoborojnim gledaocima.
Kako živi u San Dijegu gde i radi ona nema vremena da često posećuje Beograd, pa je istakla da joj izSrbije uvek najviše nedostaje naša hrana, a onda je započela svoju životnu priču.
„Kako sam ja čula, a ima više priča, da me je majka ostavila u podrumu i da sam ja počela da plačem puno“, istakla je ona, pa dodala kako su ljudi koji su čuli plač odmah sve prijavili policiji, nakon čega su je prebacili u obližnju bolnicu gde je provela tri meseca, nakon čega je prebačena u Zvečansku.
„Kako sam čula, ja sam imala neku infekciju, sada ne znam baš detalje, ali sam bila jako bolesna, jer to je bilo u martu, bila je zima, a ja kao novorođena beba, falili su mi neki minerali, vitamini, i naravno hrana“, navela je ona, pa istakla koji je prvi trenutak iz detinjstva kojeg se seća.
View this post on Instagram
„Roditelji su mi uvek govorili da sam usvojena, i pre nego što sam ja mogla njih da razumem, i onda kada sam imala 6-7 godina, ja sam tek onda shvatila da je to, i mama mi je pokazala neke papire da ja mogu sama to da čitam i da vidim o čemu se radi, i onda mi je uvek bilo zanimljivo kao da saznajem više o sebi, jer tada ne znaš, znaš samo šta ti oni govore, a ja sama hoću da znam detalje – da li imam biološke familije, braće, sestara i to“, otkrila je ona, pa priznala u kom trenutku se kod nje pojavila želja da sazna pojedinosti o svom poreklu.
„Ja bih rekla da sam pre 10 godina počela baš jaku potragu“, otkrila je ona, pa priznala da potraga baš i ne ide u najboljem smeru, ali da je u kontaktu sa medicinskom sestrom koja ju je čuvala nakon što su je pronašli, pa priznala da li razmišlja o tome kakav bi bio susret sa biološkim roditeljima.
„Ja uvek razmišljam o tome, ali ne znam kako“, rekla je ona, pa istakla da li bi bila ljuta ili povređena.
„Ne, ja bih bila srećna najviše od svega, jer nisam ljuta, jer najbolje što se meni desilo je što su me ostavili i što imam najbolje roditelje na svetu. Imam prelep život u San Dijegu. Meni je to najbolje što su me ostavili, jer sad imam super život zbog toga. Sad da nisu, ne znam kako bi bilo, i gde bih bila sada“, priznala je ona, pa otkrila da je 2016. godine počela da traži bolnicu.
„Htela sam da vidim da li se neko seća, jer to je mali grad i svi se znaju, pa sam mislila da možda neko zna, i onda ja sam pronašla bolnicu preko Fejsbuka, i onda sam dodala dosta njih koji rade tamo, i onda sam sve njih pitala da li možda imaju neku informaciju, da li znaju. Neki su rekli da se sećaju mene, ali da ne znaju ko su mi roditelji. I da znaju, mislim da ne bi smeli da kažu, jer to je možda neka velika tajna u koju oni ne smeju da se mešaju“, navela je ona.
„Sad bih još više volela da ih upoznam, samo da vidim na koga ličim“, istakla je Elizabeta, pa otkrila šta bi im prvo rekla da ih vidi.
„Pa prvo što bi im rekla je hvala, jer znam da je zaista teško, jer znam da su oni mene ostavili i sad ne znam kako bi to išlo, ali znam da bih se ja njima zahvalila“, priznala je ona, pa istakla da su je roditelji usvojili kada je imala 9 meseci.
Ona je takođe istakla i kako je došlo do toga da dobije ime Elizabeta.
View this post on Instagram
„Ime je Elizabeta. Prvo što medicinska sestra koja me je čuvala mi je dala ime Elizabeta, jer ona je mislila da je najbolje da mi da međunarodno ime, jer ne znaju čija sam i odakle sam, ne znaju ništa. Ako želim da idem u Ameriku ili negde, najbolje da imam međunarodno ime. A mama moja i tata, oni su kroz ovu proceduru za usvajanje upoznali Jelisavetu Karađorđević, i ona je njima dosta pomagala, jer ona je znala nešto o usvajanjima, radila je sa decom, i ona je dolazila često u San Dijego u našu crkvu i ona je često pričala sa mojom mamom. Posle toga, moja mama je rekla da ako bude imala ćerku hoće da joj da ime Elizabeta po njoj, i tako da ja sam već imala ime Elizabeta, a mama kada je došla u Zvečansku ona je rekla da hoće da mi promeni ime u Elizabeta, a oni su joj rekli da nema potrebe jer je to već moje ime, i moja mama nije mogla da veruje“, ispričala je ona, pa objasnila da često kada dođe u Srbiju posećuje Zvečansku, pa je rekla da bi i ona volela da usvoji dete iz Zvečanske.
Kako se njena priča širi već godinama, ona je istakla kako se ona oseća po pitanju te „popularnosti“.
„Kada čuješ nešto stalno, pa ti nije nešto „wow“, ali onda kada sam bila starija, i pošto sam počela sada i po Instagramu da budem influenserka i to, onda sam tek shvatila da je to baš kul, da je moja priča bila kul pre 30 godina, i da je sada još više.“
Za kraj ona se osvrnula na problem sa kojim se susreće dosta ljudi na društvenim mrežama, a to su negativni komentari.
„Prvi put kada sam dobila negativne komentare Nemanja, moj muž, mi je rekao da kada stavim svoju priču da je ceo svet vidi, uvek će biti nekih ljudi koji su negativni, ali dosta više koji su pozitivni. Moram da budem svesna da ima takvih ljudi, i da ignorišem to koliko mogu, i sada kada sam to počela da razmišljam o tome da ignorišem to, onda je i meni bolje, i lakše je“, završila je Elizabeta svoju priču.
Komentari (0)
Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.