Kolege koje su je poznavale istakle su na svojim profilima da se Kristina suočila sa brojnim negativnim komentarima na mrežama. U medijima se nakon toga spekulisalo da je Kristina izvršila samoubistvo zbog sajber nasilja, čija je žrtva poslednjih nekoliko godina. Međutim, to još uvek nije zvanično potvrđeno.
Nakon tragičnih vesti, među prvima se oglasio jutjuber Cale i naveo da zna da se ona borila sa pritiskom negativnih komentara.
Pojedini influenseri priznali su da su i sami bili žrtve nasilja na društvenim mrežama, a neki od njih podelili su svoje priče.
Jedna od blogerki koja se našla u neprijatnoj situaciji je Zorana Jovanović. Zorannah je otkrila da je ranije nepoznati muškarac preskočio kapiju njenog doma, a policija nije reagovala adekvatno, pošto su joj rekli da joj on nije naudio. Kasnije je pomenuti muškarac napao policajca i tek onda su ga priveli. Narednog jutra, jutjuberka je otišla u policijsku stanicu da prijavi muškarca, ali su joj se službenici smejali u lice. Zorana je zbog toga istakla da nije problem samo u njenom slučaju, nego i u mnogo većim gde žene imaju ozbiljne traume. Na osnovu toga je apelovala na institucije da zaštite žene od nasilnika.
Da je takvih primera mnogo, dokazuje i slučaj influenserke Antonina Lukić, koja je priznala da prošla kroz sajber nasilje, ali da to nije želela da deli sa svima. Ona je poslala poruku svima koji se psihički ne osećaju dobro da mogu slobodno da joj se obrate.
Ako se neko muči sa psihičkim problemima, ako ste nesigurni, nezadovoljni, molim vas ne radite nikakve gluposti. Hajde da pričamo, neka mi se javi svako, pišite i šaljite mi glasovne poruke. Ako treba sešćemo na kafu koliko god godina da imate.
Tiktokerka Anja Damnjanović se veoma potresla kada je čula za tragediju koja se dogodila i dotakla se vređanja na društvenim mrežama.
Anja Tkd je potom pokazala kakve joj poruke stižu na Instagramu. Jednom prilikom, kako je rekla, dobila je uznemirujuću pretnju.
I tiktokerka Barbi Afrika se oglasila na svom profilu, gde je istakla da je i ona bila žrtva internet nasilja. Prema njenim rečima, i osobe koji se bave javnim poslom pogađa mišljenje drugih ljudi. Zbog toga Barbi smatra da treba zajedno da se borimo protiv toga.
Hajde da se zajedno borimo i da konačno prestane nasilje kako na društvenim mrežama, tako i u životu. Nekome je to zezanje, a neko zbog toga ne može da spava noćima.
Anastasija Grujić je progovorila o toskičnosti društvenih mreža i internet nasilju.
Ušli smo u ovaj svet jako rano, svi influenseri koje gledate svaki dan, ušli smo u ovo sa 13-14 godina. Svakodnevni hejt komentari na nešto što radiš, a nikog ne ugrožavaš time, stvarno su teški! Da ne pričam o toksičnosti TikToka i ostalih mreža! Hajde da počnemo da pazimo jedni na druge, ako smo pristali da se eksponiramo javno ne znači da smo pristali na psihičko maltretiranje bez razloga. Internet nije mesto za iskazivanje frustracija. Ovo što gledate danas na mrežama, nije bezazleno. Molim vas da počnemo da se budimo kolektivno svi!
Influenserka Angel Tatjana poručila je da "svako ko otvori nalog na društvenim mrežama treba da prikaže lični dokument kako bi se znalo ko stoji iza profila".
Isto mišljenje deli i Adriana Džehverović.
Najveći problem predstavljaju komentari u kojima se iznose gnusne stvari, pogrdna imena i pretnje "naći ću te, ubiću te", "nećeš doživeti sutrašnji dan", smatra ona.
Šta je sajber nasilje?
Prema Unicefu, u pitanju je posebna vrsta nasilja, koje se dešava na internetu, odnosno na društvenim mrežama, aplikcijama za razmenu poruka, gejming platformama i na mobilnim telefonima. Reč je o ponašanju koje se ponavlja i koje ima cilj da naljuti, uplaši i osramoti osobe koje su žrtve napada.
Postoji mnogo primera digitalnog nasilja, neki od njih su: širenje neistina i objavljivanje nečijih sramotnih fotografija na društvenim mrežama, slanje pretnji preko platforme za razmenu poruka, lažno predstsavljanje i slanje neprikladnih poruka drugima u tuđe ime.
Posledice nasilja na internetu
Posledice koje digitalno nasilje može da ostavi ispoljavaju se na nekoliko nivoa: mentalno (osećaj uznemirenosti, neprijatnosti, ljutnje), emocionalno (osećaj srama ili gubitak interesovanja za stvari u kojima je osoba pre uživala), fizički (umor ili simptommi poput bolova u stomaku i glavobolje) i u ekstremnim slučajevima digitalno nasilje može dovesti do toga da osoba izvršila samoubistvo, navodi Unicef.
SOS linije
SOS telefon koji radi 24 sati, a na koji se javljaju stručnjaci sa sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" je 0800/309-309, opcija 1.
U slučaju da vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati volontere Centra "Srce" od 14 do 23 sati na broj telefona 0800-300-303 ili im pišite na mejl [email protected] ili na četu na sajtu www.centarsrce.org.
[…] O digitalnom nasilju svakako treba pričati i uvek isticati kako se boriti sa tim, a Tijana svakako može biti pravi primer svima. […]