Nova Netfliksova serija „Svetlo koje ne vidimo“ izazvala je mnogobrojne polemike, ali ono što je činjenica jeste da je ova serija već tri nedelje u top 10 najgledanijih Netfliksovih serija.
Ova serija je rađena po istoimenom romanu koji potpisuje Entoni Doer, inače dobitnika Pulicerove nagrade. Knjiga je već doživela izdanja u 29 zemalja i prodata je u više od 1.5 miliona primeraka, a sada je došao red na seriju koja je, baš kao što je bio slučaj i sa knjigom, brzinom svetlosti zaludela svet.
Radnja ove serije koja je privukla pažnju velikog broja gledalaca odvija se za vreme Drugog svetskog rata, u okupiranoj Francuskoj. Glavna glumica Arija Mia Loberti glumi francusku tinejdžerku Mari-Lor Leblan koja dostavlja šifrovane radio-poruke savezničkoj komandi za bombardovanje. Pored nje glumi i Luis Hofman i to Vernera Feniga, mladog nacističkog radio-tehničara kome je dodeljeno da Mari-Lor uđe u trag u njenom potkrovlju u Sen Malou, dok padaju bombe i američke trupe se približavaju.
Ova dva lika imaju mnogo toga zajedničkog – oboje su suočeni sa izazovima. Mari-Lori je slepa, a Verner je svoje detinjstvo proveo u sirotištu. Pored izazova njih spaja i njihova snalažljivost i to što su oboje jake ličnosti. On je vunderkind, a njena čula dodira, mirisa i sluha su izvanredna.
Još jedna stvar koja spaja ova dva lika jeste treće lice. U pitanju je anonimni mentor kog nazivaju Profesor, a čije su lekcije pomogle da se oblikuju ova dva lika. Jedna od najvažnijih koju su dobili od Profesora je ta da je „najvažnije svetlo na svetu ono svetlo koje ne možete da vidite“.
Američka glumica Arija Mia Loberti je slabovida još od rođenja. Ova uloga je njena debitantska, a dobila ju je nakon globalne potrage za slepim i slabovidim glumcima, prenosi Original magazin.
Film je prepun neizvesnosti, scena nasilja i terora, ali je autor u celu tu priču uspeo da ubaci i deo o potrazi za legendarnim draguljem, za koji se veruje da daruje besmrtnost njegovom vlasniku, ali proklinje voljenje svakoga ko ga dotakne.
Što se tiče kritika vezanih za ovu seriju, nisu bile baš najbolje. Njujork Tajms navodi da u seriji postoje melodramatični ekscesi i logičke greške.
– Ako ste podložni manipulaciji u službi emocionalnog treninga, verovatno se nećete osećati loše. Produkcija, snimljena na lokacijama u Francuskoj i Mađarskoj, koja uključuje mnogo specijalnih efekata noćnih borbi, laka je za oči. U četiri, za Netfliks relativno oskudne, epizode oseća se nedostatak naracije i detalja iz Dorovog romana, koji bi seriji mogli da daju život – navodi se u tekstu.
Uprkos svemu, ova serija je osvojila srca publike, i čak tri nedelje se nalazi na listi top 10 najgledanijih Netfliksovih serija, tako da je to i više nego dobar znak da je vredi pogledati.
[…] suštini, Beef je serija o besu. Od mržnje na početku i igre mačke i miša koja okviruje seriju, Beef uzima svoja duboka […]