Gledaoci ostali slomljeni u suzama nakon gledanja nove epizode serije „Black Mirror“: Nazivaju je „najpotresnijom, najemotivnijom i najrazornijom“ do sada

Gledaoci su ostali „slomljeni“ nakon gledanja „Eulogy“, emotivne epizode iz sedme sezone serije Čarlija Brukera, sa Polom Džiamatijem u glavnoj ulozi.

Od 2011. godine, distopijska antologijska serija Black Mirror, koju su osmislili Čarli Bruker i Enabel Džouns, na Netflix je donela 34 priče o mračnoj strani tehnologije: kako računarski sistemi i digitalni gedžeti mogu iskriviti, narušiti, pa čak i uništiti ljudske živote.

Serija je poznata po šokantnim epizodama punim preokreta – kao što je ona u kojoj je premijer primoran da ima odnos sa svinjom uživo na televiziji kako bi oslobodio otetu princezu (The National Anthem), ili kada se ispostavi da ženu koju love lovci u brutalnoj rijaliti emisiji u stvari kazne jer je ubila dete (White Bear). Međutim, povremeno, Black Mirror ode korak dalje i prikaže priče koje nadilaze tematiku „šta ako tehnologija pođe po zlu?“ i duboko zalaze u složenost ljudske prirode i emocija.

Ta nežnija, emotivnija strana serije pojavila se ranije u epizodama koje su postale omiljene među fanovima, poput San Junipero (2016), ljubavne priče između dve žene smeštene u osamdesete, koja se kasnije otkriva kao simulirana stvarnost u kojoj zajedno koegzistiraju živi i umrli. Be Right Back (2013) je bila „proročanska epizoda“ sa prikazivanjem veštačke inteligencije i načina na koji tuga može navesti ljude da stvore digitalnu verziju voljene osobe. Tema neverstva i opsesije, prikazana kroz ugrađeni „memorijski čip“, razmatrana je s razornim efektom u epizodi The Entire History of You (2011), koju je napisao Džesi Armstrong (autor serije Succession), piše BBC.

Iako uvek ima mesta za epizode koje na pomalo komičan i katastrofičan način predviđaju kraj sveta zbog tehnologije (poput Plaything i Common People u sedmoj sezoni), Black Mirror je najjači kada tehnologija nije sama po sebi centralna tema, već služi kao alat za dublju priču.

Najnovija sezona to očigledno prepoznaje i možda je najemotivnija do sada.

Tri od sedam epizoda ove sezone fokusirane su na ljubavne priče, ali je upravo peta epizoda – Eulogy – ta koja se izdvojila i tiho devastirala gledaoce već prvog dana prikazivanja.

„Eulogy me slomila na način koji nisam očekivao“, napisao je jedan korisnik na mreži X, dok je drugi rekao da je to „potpuno srceparajuće, ali fantastično televizijsko ostvarenje… jednostavno prelepo bolno“.

Još jedan gledalac je dodao: „Zaista neverovatno u svakom smislu. Plakao sam poslednjih 5 minuta… Tuga nije ni blizu reči za ono što sam osetio“. Jedan komentar je glasio: „Plakao sam kao kiša. I to debelim, teškim suzama“.

I kritičari su saglasni. Kejli Drej iz časopisa Stylist rekla je:

„Eulogy me slomila i ne mogu da prestanem da razmišljam o njoj“, dok je Ben Rozenstok sa Vulture-a dodao da je to „najpotresnija epizoda ove sezone“.

Ajush Šarma iz GameRant-a nazvao ju je „najboljom epizodom sedme sezone“, dok je Džejk Klajnman iz Huffington Post-a izjavio: „Možda je ovo najbolja epizoda Black Mirror-a u poslednjih nekoliko godina“.

Bruker je otkrio da je gubitak njegovog oca dodatno pojačao emotivni naboj ove epizode.

Epizoda Eulogy – koju su zajedno napisali Čarli Bruker i Ela Roud – zaista donosi izuzetnu glumačku interpretaciju Pola Džiamatija u ulozi Filipa, starijeg muškarca kojem se nudi mogućnost da pomoću digitalnog čipa pregleda svoje uspomene i napravi govor za sahranu Kerol Rojs, žene koja mu je slomila srce dok je bio u dvadesetim.

Tehnologija je ovde samo jedan sloj – specijalni efekti omogućavaju Filipu da „uskoči“ u stare fotografije i istraži rekonstruisane scene iz prošlosti. Ali ono što zaista pogađa su trenuci izvan tih CGI sekvenci. Kroz stare slike i uspomene, polako se otkriva priča o vezi Filipa i Kerol – kako ju je narušila njegova prevara, zatim dramatična prosidba u Londonu, pa konačna scena kada ga ostavlja i više se nikada ne javlja.

Filipov emotivni haos je opipljiv, naročito kroz snažne monologe koje Džiamati iznosi. Uz pomoć digitalnog vodiča – avatara (koga igra Patsi Feran), Filip otkriva detalje koji mu pružaju potpuno novu perspektivu i koje bi, možda, mogli da promene tok njihovih života – ali, nažalost, te spoznaje dolaze prekasno.

Bruker je za Vulture rekao da je Eulogy zamišljen kao pandan epizodama Be Right Back i The Entire History of You, i da istražuje slepu, subjektivnu prirodu sećanja:

„Razgovarali smo o uspomenama i fotografijama, i o tome kako nas lično viđenje prošlosti može prevariti kada je reč o tome ko je za nas bio negativac u životu.“

Za Rolling Stone, dodao je:

„Ovo je priča o osobi koja koristi tehnologiju da bi se vratila u prošlost i sagledala je iz druge perspektive – i možda konačno pustila neke duhove.“

Bruker je takođe priznao da mu je lični gubitak – smrt oca i čitanje govora na sahrani – dao dodatnu dubinu pri pisanju ove epizode. Eulogy, poput mnogih epizoda Black Mirror-a, bavi se nostalgijom. Ali za Filipa, ta nostalgija je s vremenom postala otrovna – lepe uspomene na Kerol su izbledele pod teretom gorčine i kajanja koje nosi skoro tri decenije.

Kao što je često slučaj u Black Mirror-u – i u životu – nema jednostavnog, srećnog kraja. Ipak, Filip dobija trenutak gorko-slatke katarze i prihvatanja, što je ono što najdublje pogađa gledaoce.

Kako je i sam Džiamati rekao za Rolling Stone nakon čitanja scenarija:

„Bio sam zaista dirnut na kraju, što se ne dešava često.“

Čak bi i najciničniji fanovi ove serije morali da priznaju – ovo je možda najemotivnija epizoda Black Mirror-a do sada.

Sedma sezona serije Black Mirror dostupna je na Netflix-u.