”Ascension” je dobio veliku zapaženost i pozitivne kritike nakon objavljivanja. Kakav je Vaš pogled na album bio prilikom njegove izrade, a kakav je sad?
Jedino što se u stvari nije menjalo od početka jeste moje viđenje albuma i muzike na njemu. Duboko sam verovala u njegov sadržaj i poruku. Dok nisam snimila materijal osećala sam grozničavu urgentnost da materijal izađe jer je nešto u meni govorilo da su velike promene pred nama. Ispostavilo se da nisam pogrešila jer se svet do neprepoznatljivosti promenio. Vreme za ljubav i borbu za nju je odavno tu. (Udaramo snooze na alarmu predugo…)
Svetu treba više smisla, uzvišenosti, istine i ljubavi i poziv na ove vrednosti je po meni neophodan. Da nije bilo ove “misije” ovaj album možda uopšte ne bi ni postojao.
Imate izrazito duboki glas. U kojem trenutku svog muzičkog života ste shvatili da je vreme da zapevate?
To je „mali glas koji nije glasan, ali uči da bude“, kako kaže divna Becca Stevens. Pevam od prvih godina života bez razmišljanja. Od tog vremena, s jednim dugim periodom pevanja u agoniji, prvi put imam čistu potrebu sada. Ne radi se ni samo o tome što imam svoj materijal, već je razlog to što sam se konačno oslobodila svojih okova. Pevanje je najdirektniji izraz i učim sebe kako da sve što radim iz tog tihog centra punog ljubavi za sve. Košarka pomaže. Tu je sve pojednostavljeno potpuno jer lopta uđe u koš onda kada živim iz srca. Moj moto je bio i ostaje: „Loud O my throat, and clear O soul!“ (W.W.).
Što je važno kod dobre saradnje s kolegama muzičarima i na koji način ih birate za saradnju?
U suštini, za odabir muzičara vodila sam se muzičkim kvalitetom ljudi. Birala sam ih na osnovu zahteva u samim aranžmanima. S obzirom na to da sama nisam virtuoz na instrumentima, angažovala sam najbolje raspoložive muzičare kako bih ideju do kraja izvela onako kako sam zamislila.
Album, koncert i organizaciju sam radila gotovo sama. Uz par prijatelja koji su to ostali i posle snimanja, par njih koji su to prestali da budu i onih koje sam usput stekla, ovo je bilo prilično osamljujuće iskustvo. I pored toga, produkcija albuma Ascension predstavlja jedno od najlepših i najprirodnijih iskustava u mom životu.
Vaše mišljenje o spoju modernog džeza i rep muzike? Da li biste ikad sarađivali s rep izvođačem i iskoristili svoje produkcijske veštine na rep-džez materijalu?
Džez u širem smislu i Hip Hop su od početka isprepletani i nastavljaju da budu negde ispod radara mainstream-a gde, čini mi se sva muzika koja nosi veći smisao ima sudbinu da ostane. Kultura hip hop-a je još jedan fantastičan izraz slobodoumlja. Rep je odličan medij za iskazivanje poruka i ideja. Moderan džez i rap? Svakako. I ja ubuduće planiram da inkorporiram više spoken-word poezije, a saradnje sa stvaraocima svih supstancijalnih žanrova su dobrodošle uvek.
Pogledajte jedan od Sanjinih nastupa na Beogradskom džez festivalu!
Komentari (0)
Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.