PRAVOSLAVNI VERNICI DANAS SLAVE BOŽIĆ: Evo kakvi su običaji na današnji dan

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 7. januara, proslavljaju najradosniji hrišćanski praznik kojim se obležava rođenje Isusa Hrista – Božić.

Isus Hristos je sin Božji, koga je na svet donela Devica Marija uz blagovest Svetog duha u gradu Vitlejemu.

Marija je bila verena za Josifa sa kojim je iz Nazareta krenula u Vitlejem, jer je car Avgust prethodno naredio popisivanje stanovništva. Josif i Marija nisu mogli da pronađu mesto u svratištima zbog velikih gužvi, pa su na kraju završili u pastirskoj pećini, gde se Isus rodio.

Od dana Isusovog rođenja, u opsegu od 7. do 2. godine pre nove ere, počele su da se broje godine.

Božić zajedno sa Uskrsom i Duhovima spada u najveća tri hrišćanska praznika. Božićno slavlje traje tri dana, a ovo su običaji koji se poštuju za najradosniji hrišćanski praznik:

Česnica

se smatra izuzetno važnim obrednim kolačem. Pravi se od belog brašna, vode i masti, bez kvasca. Česnica se mesila prvog dana Božića kada prvo zvono zazvoni u crkvi ili između jutrenja i dostojna. Sam naziv je zanimljiv zato što potiče od reči „čest“, „deo“, „sreća“, jer se lomila na delove, prema broju ukućana, da bi se po tim delovima proricala sreća. Česnica simbolizuje rođenje mladog Hrista kada su ga pastiri darovali. Hristos za sebe kaže da je hleb života.

Photo: Pixabay.com

Korinđanje

Među Srbima u Vojvodini i delovima Hrvatske (Baranja, zapadni Srem), za Badnje veče vezan je poseban oblik koledarskih običaja koji se naziva korinđanje tokom kojeg se deca maskiraju i u grupama obilaze domaćinstva pevajući korinđaške pesme. Zauzvrat, domaćini i domaćice ih daruju kolačima, slatkišima, voćem (naročito orasima i suvim šljivama), nekad i novcem. Korinđaške pesme su kratke forme i u njima deca na duhovit način od domaćina traže darove.

Photo: Pixabay.com

Bogosluženje i božićna trpeza

Na Božić hrišćani idu na bogosluženja. Pravoslavni idu na jutrenje i Liturgiju, pričešćuju se, a zatim dolaze kući, gde je spremljena bogata trpeza. Tog dana praznuju u svom domu sa polažajnikom (izabranim gostom – uobičajeno je da je to muško kršteno dete).

Prvi posetilac koji bi posetio kuću na Božić, položajnik, trebalo bi da je zdrav, krepak, veseo što bi domu donelo sreću. Često su se unapred domovi dogovarali o „slučajnom“ posetiocu kako se ne bi izazvala nesreća. Ako bi pak na Božić padala kiša, verovalo se da će roditi sve što se okopa motikom.

Photo: Pixabay.com

Nakon Božića

Naredni dani po Božiću su praznici i oni su takođe imali svoje običaje. Pravoslavni vernici drugi dan proslavljaju Sabor Presvete Bogorodice, a treći dan Božića se obeležava kao praznik Svetog Stefana, prvomučenika koji je bio kamenovan zbog svoje vere. U narednim danima će vernici proslaviti Obrezanje Hristovo, a zatim Bogojavljenje. Bogojavljenje je značajno zbog toga što se prilikom krštenja Gospoda Isusa Hrista Bog javio u tri lica (Otac – glasom, Sin – kršten, a Sv. Duh u vidu goluba).