Teodora Pavlovska, poznata pod umetničkim imenom Teya Dora, izazvala je veliku pažnju javnosti svojom pobedom na „Pesmi za Evroviziju“ i od tada ne prestaju da isplivavaju detalji njenog privatnog života.
Teodora će nas sa pesmom „Ramonda“ predstaljati u Malmeu na najpoznatijem svetskom muzičkom takmičenju „Evroviziji“, a mlada pevačica je već uveliko krenula da radi na svom nastupu kako bi ga prilagodila ovoj svetskoj sceni.
Poznato je da je Teya Dora radila na nekim od najvećih hitova poznatih pevača sa naše muzičke scene, a sama se proslavila hitom „Džanum“ koji joj je doneo i svetsku popularnost. Zahvaljujući ovoj numeri, ona je postala najstrimovanija osoba sa naših prostora na Spotifaju.
Međutim, baš u toku stvaranja ove emotivne numere, Teodora je prošla kroz tragediju u privatnom životu, o čemu je sada po prvi put progovorila.
„Dok sam radila na pesmi „Džanum“, moj tata se razboleo, jako teško i iznenadno. Čovek je generalno bio veoma jak i pozitivan, aktivan, nije se očekivalo da će se razboleti na način na koji se razboleo. Jako brzo je umro. Ja sam pazila na njega, bio je kod mene i čuvala sam ga taj period, koji je bio veoma kratak. To se desilo u tom periodu kad sam pisala pesmu, tako da, to je bilo nešto onako meni najteže do sad u životu što sam doživela“, otkrila je ona za „Telegraf“.
Pevačica je neko vreme provela razdvojena od oca, s obzirom na to da je on zbog poslovnih obaveza morao da se preseli na Kipar, koji je ona počela da smatra svojim drugim domom.
„Kada sam bila drugi razred, sa 8 godina, on je otišao na Kipar da radi. Inače je bio grafički dizajner. Svakog letnjeg raspusta smo mi išli kod njega. U tom trenutku mi je Kipar bio kao drugi dom. Posle dugo nisam išla, kad sam otišla u Ameriku da studiram, tada nisam išla ni na more generalno. Pa sam otišla prošle godine, čovek sa kojim je tata radio me je pozvao da dođem, želeli su da me vide. Bila sam 14 dana, baš mi je bilo lepo, prisetili smo se svih tih momenata“, rekla je Teya Dora, a potom otkrila kako je i pobedu na PZE posvetila upravo ocu koji se takođe bavio muzikom i predstavljao joj najveću podršku na njenom muzičkom putu.
„Da, posvetila bih tati, zato što mislim da bez njega ne bih došla do ovde u muzičkom smislu, sve ono kako se moja muzika razvijala i kako sam stvarala. On je neko ko me je jako podržavao u tome, kao i mama, ali smo mi bili bliži u smislu umetnosti. On je umetnik isto, svirao je gitaru i trebalo je da svira u grupi Smak, pa se tu nešto desilo i do toga nije došlo. On je bio neko kome ja uvek kad napravim pesmu, pošaljem i pitam ga za mišljenje. Njegovi saveti su mi zaista pomagali. Stalno mi je pričao o emociji, stalno mi je govorio: „Ono što ti treba da radiš sa muzikom je da širiš ljubav i da širiš emociju i da budeš dobar čovek.“ I kroz muziku i kao čovek.“
Komentari (0)
Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.