Više od torbi i boja: Prava priča o tragično nastradaloj dizajnerki Kejt Spejd – šta se zapravo krilo iza njenog vedrog brenda?

Prošlo je sedam godina otkako je svet izgubio voljenu modnu dizajnerku Kejt Spejd, a o detaljima njenog tragičnog života tek sada počinje da se priča u javnosti.

Vest o njenoj smrti 5. juna 2018. godine potresla je fanove, prijatelje i celu modnu industriju. Sada njena dugogodišnja prijateljica i poslovna partnerka konačno deli njenu priču – iskren i duboko ličan prikaz živopisne žene koja stoji iza čuvenog brenda.

Uz nova otkrića o njenom mentalnom zdravlju i nasleđu, razgovor o njenom odlasku ponovo je pokrenut 2025. godine, što čini važnijim nego ikad da se osvrnemo na njen uticaj i poruku koju je ostavila.

Kejt Spejd – smrt i privatne borbe

Smrt Kejt Spejd šokirala je javnost ne samo zbog njene slave već i zbog kontrasta između njenog vedrog brenda i lične borbe sa mentalnim zdravljem.

Poznata po odvažnim, razigranim torbama i aksesoarima koji su simbolizovali optimizam, Kejt je privatno vodila bitku s depresijom i anksioznošću. Iako je javno delovala veselo, bila je izuzetno povučena kada su njene unutrašnje borbe u pitanju.

Bliski prijatelji otkrili su da je Kejt aktivno tražila pomoć, uključujući i lekarsku, ali da je većinu svojih problema skrivala, čak i od najbližih. U vreme smrti nije bila zvanično razdvojena od supruga Endija Spejda, iako su živeli odvojeno. Njihov odnos ostao je pun ljubavi i podrške, sa svakodnevnim kontaktom sve do njenog odlaska.

Njena odluka da ćuti o svojim teškoćama osvetljava koliko stigma oko mentalnog zdravlja i dalje sprečava otvorene razgovore – čak i među najbližima. Takođe nas podseća da čak i oni koji izgledaju kao da imaju sve mogu da se osećaju usamljeno i preplavljeno emocijama.

Održavanje duha Kejt Spejd kroz zalaganje

U godinama nakon smrti Kejt Spejd, njena porodica i prijatelji angažovali su se kako bi očuvali njeno nasleđe, podržavajući ciljeve koji su joj bili bliski.

Brend koji je osnovala, „Frances Valentine“, ostao je aktivan zahvaljujući njenoj najboljoj prijateljici i partnerki, s fokusom na očuvanje Kejtinog dizajnerskog duha i podizanje svesti o mentalnom zdravlju.

Njena uspomena živi kroz specijalna modna izdanja – torbe i aksesoare – od kojih se deo prihoda donira fondacijama koje se bave istraživanjima u oblasti mentalnog zdravlja. Cilj je da se razbije stigma i obezbedi konkretna podrška osobama koje se suočavaju sa emocionalnim teškoćama.

Jedan od najdirljivijih aspekata ove počasti jeste što se akcenat ne stavlja samo na Kejt kao dizajnerku, već i kao osobu. Njeni prijatelji, uključujući i one koji su ostali na čelu njene kompanije, žele da svet upozna brbljivu, kreativnu, saosećajnu i neobičnu ženu kakva je zaista bila.

Memoari koji pričaju celu priču

Povodom sedme godišnjice smrti Kejt Spejd, pojavljuju se novi memoari koji otkrivaju više o njenom životu i nasleđu. Nova knjiga, koju je napisala njena najbolja prijateljica i poslovna partnerka, osvetljava njihovo višedecenijsko prijateljstvo i prikazuje Kejtine nepoznate strane – njenu ličnost, strasti i unutrašnje borbe.

Memoari ne dramatizuju njenu smrt, već slave njen život. Uključuju priče iz dana kada su zajedno započinjale u svetu mode, lansiranje legendarnog brenda „Kate Spade New York“, i zajedničke trenutke kroz sve uspone i padove uspeha. Knjiga takođe naglašava važnost iskrenih i dubokih prijateljstava – posebno kada je u pitanju podrška u mentalnom zdravlju.

Ovaj iskren i emotivan prikaz Kejtinog sveta omogućava fanovima da se povežu s njom na ličnom nivou i ohrabruje otvoren razgovor o dobrobiti i emocionalnoj nezi.

Potrebno je bilo sedam godina da Elis Arons napiše knjigu o svojoj najboljoj prijateljici Kejt Spejd, koja je izvršila samoubistvo 5. juna 2018. u svom stanu na Park aveniji. Od trenutka kada su se upoznale kao brucoškinje sa 18 godina, pa do zajedničkog kreiranja linije torbi koja je postala senzacija, bile su nerazdvojne.

Ali postojala je još jedna Kejti (kako ju je Aronsova zvala) koju svet nikada nije upoznao.

„Bila je izuzetno osetljiva i sve je doživljavala mnogo dublje nego većina ljudi,“ kaže ona. Njeni memoari „We Might Just Make It After All“ („Možda ipak uspemo“) otkrivaju njihovo blisko prijateljstvo i pogled na Kejtine privatne borbe. Gubitak, kaže Aronsova, predstavlja „stalni bol“.

Starija sestra Kejt Spejd, Reta Safo, takođe je govorila o sestrinom mentalnom zdravlju.

U mejlu za „The Kansas City Star“, govorila je o Kejtinoj smrti kao „nečemu što nije bilo neočekivano“. Prema njenim rečima, verovala je da je sestra godinama patila od „teških mentalnih bolesti“, poput bipolarnog poremećaja, i da je „samu sebe lečila alkoholom“.

Safo je takođe pisala o svojim pokušajima da ubedi Kejt da potraži medicinsku pomoć, ali se njena sestra povukla. Navela je i da je Endi Spejd bezuspešno pokušavao da ubedi suprugu da krene na lečenje. Reta je dodala:

„Posle brojnih pokušaja, na kraju sam odustala. Nekad jednostavno ne možete SPASITI ljude od njih samih!“

U trenutku smrti, Kejt Spejd je živela odvojeno od supruga skoro 10 meseci, prema njegovoj izjavi. Kako je Endi naveo, nisu bili pravno razdvojeni i živeli su „nekoliko blokova jedno od drugog.“ U memoarima „We Might Just Make It After All“, Elis Arons piše o njihovoj razdvojenosti.

Prema časopisu „People“, Elis Arons, direktorka i jedna od osnivača „Frances Valentine“, otkrila je da su Endi i Kejt „pokušavali da reše stvari“ i da su se „voleli“. Oni su bili i poslovni partneri, i zajedno su sa Aronsovom osnovali „Kate Spade New York“ u januaru 1993.

Lekcije iz života i smrti Kejt Spejd

Smrt Kejt Spejd i dalje služi kao podsetnik da mentalna bolest može pogoditi svakoga – bez obzira na status, bogatstvo ili javnu sliku. Njena priča nas poziva da budemo ljubazniji, da se češće javljamo prijateljima i porodici, i da gledamo dublje od onog što je očigledno.

Ako iz njene priče nešto možemo da naučimo, neka to bude važnost saosećanja i svesti. Moramo više slušati, manje osuđivati i zalagati se za dostupnu brigu o mentalnom zdravlju. Kejtino nasleđe nije samo u torbama i modi — već u inspiraciji da živimo šareno i volimo iskreno.