Milica već godinama priča kako sprema knjigu u kojoj će da otkrije sve tajne koje se kriju iza njenog napuštanja reprezentacije, ali i u kojoj bi se osvrnula i na svoj privatan život. Malo ko zna da je i njena starija sestra Jelica takođe objavila štivo, u kojoj je otkrila intimne i porodične stvari, a nas je zanimalo po čemu će se te dve knjige razlikovati.
- Ja sam svoje detinjstvo doživela na drugačiji način, ne kao moja sestra. Nažalost, nju je to izjedalo svih tih godina, a ja nisam živela u zlobi, već u dobroti. Jednostavno sam prihvatila stvari onakve kakve jesu i opraštala odmah. Kada se nešto desi, sledeći dan je već drugi dan. Tako i danas živim. U mojoj knjizi će se pisati samo o dobrim stvarima kada je u pitanju moja porodica. Jelica je ispričala sve ono loše, našalila se Milica. Ima mnogo stvari što su nam oni priuštili. Da nema našeg oca, Ana i ja danas ne bismo bile šampioni. On nas je stvorio i napravio od nas šampione, i zbog svega što je bilo, to me je i napravilo takvim čovekom.
Milica i Ana Dabović su duo koji srpska košarkaška publika najviše voli, a sada se prisetila i njihovih početaka.
- Nama je bilo normalno da se svi bavimo košarkom. Kada je moja sestra Jelica krenula da se bavi time, ja sam mislila da moram. Dolazila sam da navijam. Kao da sam rođena sa košarkaškom loptom, jer lopta je upravo ono čime smo se mi igrale ceo život, nismo imale igračke. A kada je došao red na Anu, ona je isto tako reagovala, to joj je bilo prirodno. Mi smo svi živeli kao da smo rođeni za to. Sve tri smo bile najbolje u svojim generacijama. Tako da smo prava sportska porodica.
Međutim, malo nakon što su nam donele medalju sa Olimpijade, Milica je odlučila da se povuče. Duo Dabović je prestao da postoji, a sestre nisu krile da im je to teško palo.
- Ja kada sam rekla da želim da odem iz reprezentacije, rekla mi je samo da je to pravo vreme. Osvojile smo Olimpijadu, Evropsko prvenstvo i šta ti više preostaje da osvojiš? Prosto nisi više imao ambicije, ni želje. Ali svakako da joj je bilo teško, sećam se poslednje utakmice u Nišu i kada smo bile zagrljene i kada smo obe jecale, shvatila sam da ipak to nije ono što ja želim. Jer se ja na to nisam odlučila zbog mene, već zbog Marine Maljković. Nisam mogla više da slušam i gledam šta se dešava u toj reprezentaciji, iza te ružičaste slike, gde svi misle da je sve bilo savršeno i da je tu bilo med i mleko, a bilo je daleko od toga.
Milica od sledeće sezone ima angažman, ali godinama nakon što je izašla iz reprezentacije je bila bez istog. Ekskluzivno za naš portal otkriva ko je po njenom nahođenju kriv za to.
- Sabotirao me je sam Košarkaški savez Srbije. Ja sam živela za to da se vratim u Partizan. Zatim sam pitala i Crvenu zvezdu, ali me niko nije hteo. Nisu hteli da budem tu ni za sok i sendvič, samo da igram među svojim ljudima i da budem u svom gradu. Htela sam da igram za svoj dres, Partizan. Uvek sam sanjalala da se vratim tamo, da na taj način završim svoju karijeru. Ali definitivno da, sabotirali su me i to rade još, gde god stignu. Ali jača sam ja od svih njih. Nisam zlopamtilo i nisam loš čovek, izneću tu istinu koja će mnoge da šokira, uopšte neće ostati imuni na nju.
S obzirom na to da domaći mediji ne prestaju da bruje o konfliktu selektorke i nekadašnjeg ženskog kapitena srpske reprezentacije, Milica je iskrena i jasno stoji iza stava da konflikt između njih dve nikada neće proći.
- Konflikt se nikada neće izgladiti. Ona je meni jasno stavila do znanja da me mrzi. Kao što mrzi i moju sestru svih ovih godina. Ona je zapravo ta koja nije htela da izgladi odnos i koja nije htela da zažmuri za dobrobit reprezentacije i da kaže ,,Ajde, vrati se." Ima dosta sportistkinja koje su odlazile i vraćale se u reprezentaciju. Kada imaš komplekse, mnogo je teško zažmuriti, a Marina je istrajala u tome. Uništila je život jednog roditelja i jednog deteta. Dala je sve na svetu da ja sada tako živim. Nikada neću zaboraviti kada me je pre deset godina pitala da li želim da igram za reprezentaciju, ko iz topa sam joj rekla ,,Ma za tebe ću i život da dam". Ali eto, to je razlika između ljudi i neljudi. Ali sve će se uskoro saznati. I šta sam ja dobijala od nje, koliko mi je dala i koliko oduzela. Kada ljudi pročitaju, čuće se.
Dabović ne krije koliko je emotivna i nostalgična samo na pomen reprezentacije i otkriva da li je zadovoljna izborom njene naslednice.
- Mnogo mi nedostaje to. Od same pomisli mi bude teško. Čak sam i milion puta zaplakala kada me pitaju o reprezentaciji, jer to je nepravda. A to najviše boli. Ne boli tebe čak ni laž toliko, jer svi lažu. Ali kad ti učine nepravdu boli. Da sam znala da će Marina da ode kada sam izašla iz reprezentacije, jer joj je psihički a i fizički bio potreban odmor, ja nikada ne bih otišla. Kada je u pitanju repka i moja naslednica, svakako mislim da je to trebalo da bude moja sestra. Ona najviše zaslužuje tu reprezentaciju, a ne onaj ko je tu najduže, već onaj ko je najbolji i onaj koji najviše vredi i onaj koga najviše vole. A posle mene su definitivno najviše voleli Anu i i dalje je najviše vole. Ona nikada nije htela da ostavi tu reprezentaciju.
Za kraj, ne krije da veruje u uspeh svog književnog prvenca i ističe da će sigurno da se svidi publici, a naročito ženskom delu:
-Knjiga će biti fenomenalna, zato što je meni sve te priče preko glave. Mislim da će knjiga da bude pun pogodak. Mislim da će ljudi da pročitaju šta se dešavalo i zašto su moji izbori bili ovakvi. Kada neko istinitu priču ispriča i kada nema potrebe da laže, možeš da ispišeš tri knjige. Mislim da će žene da me podrže, jer sam i ja bila uvek na strani žena i uvek sam bila tu da pomognem.
Komentari (0)
Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.