Ćerka mu je spasila život: Slavni glumac progovorio o neizlečivoj bolesti od koje boluje, priznao da je besan zbog jedne stvari

Slavni glumac Erik Dejn podelio je emotivnu priču o tome kako mu je ćerka tinejdžerka spasila život u okeanu, usred njegove borbe sa ALS-om.

Tokom intervjua sa Dajen Sojer u emisiji „Good Morning America“, emitovanom u ponedeljak, 16. juna, Dejn (52) se prisetio odlaska na izlet brodom sa svojom 13-godišnjom ćerkom Džordžijom.

„Skočio sam tog dana u okean i shvatio da ne mogu da plivam, da nemam dovoljno snage da se vratim do broda. Pomislio sam: ‘O, Bože’“, ispričao je. „I tada sam shvatio da više nisam bezbedan u vodi.“

Njegova mlađa ćerka morala je da skoči u vodu kako bi mu pomogla.

„Moja ćerka me je odvukla nazad do broda. Počeo sam da se raspadam, da plačem,“ nastavio je. „Potom sam se pobrinuo da se vrati u vodu sa svojom drugaricom i nastavi sa ronjenjem uz vodiča. Ali meni je srce bilo slomljeno.“

Dejn ima dve ćerke, Bili (15) i Džordžiju, koje je dobio sa suprugom Rebekom Gejhart. (Njih dvoje su se venčali 2004. godine, razdvojili 2018., ali su od tada odustali od razvoda. U ponedeljak je glumac rekao da su „uspešno postali bolji prijatelji i bolji roditelji.“)

Erik Dejn je u aprilu objavio da se bori sa ozbiljnom bolešću.

„Dijagnostikovan mi je ALS,“ rekao je tada u izjavi. „Zahvalan sam što uz sebe imam svoju voljenu porodicu dok zajedno prolazimo kroz ovu novu fazu. Smatram se srećnikom što još uvek mogu da radim i radujem se povratku na snimanje serije ‘Euforija’ sledeće nedelje.“

U izjavi je dodao: „Ljubazno vas molim da mojoj porodici i meni pružite privatnost tokom ovog perioda.“

Dejn je dalje objasnio kako je shvatio da boluje od amiotrofične lateralne skleroze — bolesti koja utiče na mišićnu kontrolu i oštećuje nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini.

„Počeo sam da osećam slabost u desnoj ruci. U početku tome nisam pridavao značaj — pomislio sam da sam možda previše kucao poruke i da mi je ruka jednostavno umorna,“ objasnio je u emisiji. „Nekoliko nedelja kasnije, primetio sam da je slabost sve izraženija. Otišao sam kod specijaliste za šaku, koji me je uputio kod drugog specijaliste. Taj me je poslao kod neurologa, a neurolog kod još jednog neurologa i rekao: ‘Ovo je izvan mog domena.’“

Bilo je potrebno gotovo godinu dana da glumac dobije konačnu dijagnozu. „Nikada neću zaboraviti ta tri slova – ALS. Ona me prate čim otvorim oči,“ rekao je. „To nije san.“

Nastavio je: „Imam jednu funkcionalnu ruku… leva strana mi još funkcioniše. Desna strana, koja mi je dominantna, potpuno je otkazala. Leva ruka mi takođe slabi. Mislim da imam još nekoliko meseci pre nego što izgubim i nju… Brinem se i za noge.“

Dejn je priznao da se u mesecima nakon dijagnoze osećao „besno“, dodavši: „Veoma. Besan sam jer mi je otac oduzet dok sam bio mlad. A sada postoji velika verovatnoća da ću i ja biti oduzet svojim ćerkama dok su još mlade. Na kraju dana, sve što želim jeste da provodim vreme sa svojom porodicom i da radim, ako mogu.“

Ne postoji lek za ALS, a očekivani životni vek nakon dijagnoze iznosi između tri i pet godina, prema podacima Udruženja za mišićnu distrofiju. Ipak, neki pacijenti mogu živeti decenijama.

Pre više od decenije, javnosti je skrenuta pažnja na ovu bolest putem društvenih mreža i jedinstvenog izazova koji je za cilj imao prikupljanje donacije i pokazivanje empatije prema obolelima.

Izazov sa kantom leda, poznat i kao ALS Ice Bucket Challenge, bio je aktivnost koja je podrazumevala polivanje osobe kantom ledene vode, bilo od strane druge osobe ili samoinicijativno, u cilju podizanja svesti o amiotrofnoj lateralnoj sklerozi.