Da li je ovo najsmešniji, ali i najodvratniji dokumentarac ikada? Netflix otkriva detalje krstarenja koje je izazvalo skandal svetskih razmera

Novi Netflixov dokumentarac otkriva istinu o zloglasnom Carnival Triumph ‘poop cruise’ – ali šta se zapravo dogodilo?

Dokumentarac „Trainwreck: Poop Cruise“ najnoviji je nastavak Netflixove dokumentarne serije, koja je prethodno obradila događaje poput festivala Vudstok ’99 i tragedije na Astroworldu. Epizoda je objavljena na striming platformi u utorak, 24. juna.

Netflixov opis najavljuje: „Ubrzo sirova kanalizacija počinje da curi po celom brodu, zalihe hrane se smanjuju, a putnici počinju da se bune. Dok kruzerska kompanija pokušava da obuzda haos, medijska histerija se zahuktava. Ubrzo svi pričaju o ‘Krstarenju fekalija’.”

Novi dokumentarac istražuje šta se zapravo dogodilo nakon što je kruzer Carnival Triumph isplovio iz Galvestona u Teksasu u februaru 2013. godine, na planirano četvorodnevno karipsko krstarenje do Kozumela.

Samo dva dana nakon početka putovanja, desila se katastrofa – požar je izbio u prostoriji s motorima i onesposobio glavni izvor napajanja broda, ostavivši ga da nekontrolisano pluta u Meksičkom zalivu.

Zbog gubitka struje, na brodu nije bilo tekuće vode, osvetljenja ni klimatizacije. Uslovi su se brzo pogoršali – toaleti su počeli da se prelivaju, a sirova kanalizacija je prodirala u hodnike i kabine.

Pošto otpad nije imao gde da ide, a ventilacija je bila minimalna usled velikih vrućina, brod je ubrzo poprimio nesnosan smrad. Neki od 3.143 putnika spavali su napolju na palubi, prekriveni čaršafima i bade-mantilima.

Tokom narednih dana, zalihe hrane su se pokvarile zbog nedostatka hlađenja, a obroci su svedeni na osnovne porcije. Pored hrane, i voda je morala da se racionalizuje.

Mediji su brzo došli do priče, nazvavši je „Poop cruise“, i sve se pretvorilo u međunarodni spektakl, s helikopterima koji su snimali brod iz vazduha i stalnim vestima o agoniji putnika.

Kruzerska kompanija Carnival putnicima je ponudila potpuni povraćaj novca, po 500 dolara odštete i vaučere za buduće krstarenje, ali su usledile brojne tužbe. Istrage su kasnije pokazale da je brod već imao istoriju mehaničkih problema, uključujući ranije kvarove generatora i curenje goriva.

Nakon katastrofe, kompanija je navodno uložila stotine miliona dolara u poboljšanje bezbednosti i operativnih sistema u čitavoj floti kako bi sprečila da se slična situacija ponovi.

Naslov jeste grozan, a tema prilično gadna, ali ovo je jedan od najsmešnijih dokumentaraca u poslednje vreme. Britanski reditelj Džejms Ros, koji je pre nekoliko godina bio nominovan za BAFTA nagradu za ozbiljan film o Antonu Ferdinandu i rasizmu, ovde pokazuje izuzetan smisao za komediju, vešto uklapajući prisećanja putnika i članova posade.

Učesnici su pažljivo birani i dobro montirani – tu su, recimo, tri drugarice koje su bile na devojačkom vikendu i muškarac koji je prvi put bio na odmoru sa tastom, očajnički želeći da ostavi dobar utisak.

Snimci sa mobilnih telefona dočaravaju život na brodu: čitav „šatorski grad“ od dušeka iznetih na palubu, dvočasovni redovi za obrok, pa čak i tuče oko poslednje slobodne ležaljke.

Dokumentarac traje samo sat vremena – i to je verovatno taman, jer ne biste želeli da gledate još više (analogija sa lazanjama teško će se zaboraviti). Možda bi ton bio drugačiji da se ovo desilo brodu punom Nemaca. Ali pošto su putnici bili Amerikanci željni zabave, kad je postalo baš loše – osoblje je otvorilo besplatan bar. Čak i usred sanitarne noćne more, svi su jedva čekali da nazdrave tekilom.

Kako je to jedan od putnika rekao: „Krstarenja treba da budu zabavna. Besplatno piće. Idemo!“