Najskuplji Netflixov film doživeo potpuni debakl: Od uloženih 320 miliona dolara do ocene od 14% – da li je ovaj projekat zaista toliko loš?

Film sa budžetom od 320 miliona dolara, glumačkom A-listom i ocenom kritike od samo 14 odsto — možda je to sve što treba da znate o Netflixovom spektaklu (ili promašaju?) po imenu „The Electric State“.

„The Electric State“, koji je objavljen na Netflixu 14. marta ove godine, najskuplji je film ovog striming giganta do sada i ima zvezdanu glumačku postavu — ali izgleda da to nije bilo dovoljno da ga spasi od negativnih kritika.

Sa prijavljenim budžetom od 320 miliona dolara, zvezdanom ekipom i mizernih 14 odsto pozitivnih ocena od strane kritičara na Rotten Tomatoes, „The Electric State“ je zaista spektakl za gledanje.

Film, koji je najavljen za 2025. godinu, sadrži impresivnu postavu u kojoj su Mili Bobi Braun, Kris Prat, Ke Hoj Kuan, Stenli Tuči, Vudi Harelson, Dženi Slejt, Đankarlo Espozito, Džejson Aleksander, Brajan Koks i Entoni Meki. Ove zvezde tumače uloge u kombinaciji igranog i glasovnog izvođenja u ovoj akcionoj naučno-fantastičnoj avanturi.

Braća Ruso, Entoni i Džo Ruso, režirali su i producirali film, koji je labavo zasnovan na ilustrovanom romanu istog imena iz 2018. švedskog umetnika Sajmona Stolenhaga. Scenario su adaptirali Kristofer Markus i Stiven Mekfili.

„The Electric State“ je najskuplji film koji je Netflix ikada napravio, sa zapanjujućom cenom od preko 300 miliona dolara. Radnja filma smeštena je u alternativne devedesete godine prošlog veka, u kojima je rat između robota i ljudi ostavio svet u haosu.

Film je sakupio 25,2 miliona pregleda u prva tri dana od objavljivanja, a čak je inspirisao i video igru „The Electric State: Kid Cosmo“, koju je Netflix objavio za iOS i Android samo četiri dana nakon premijere filma.

Međutim, uprkos svemu tome, „The Electric State“ nije uspeo da izbegne oštre kritike.

Neki kritičari su ga oštro iskritikovali, a jedan je napisao: „Izgleda fenomenalno — kvalitet specijalnih efekata je izuzetan. Ali ovo je priča bez duše, emocionalno prazna.“

Drugi kritičar je bio još direktniji: „Radnja je razvodnjena kolekcija starih, izlizanih ideja.“

Jedan od kritičara je film opisao kao: „Film je očigledan, kičast i jednostavno glup“, dok ga je drugi nazvao „dosadnim kao zemlja“. Još jedan kritičar se nadovezao rečima da „The Electric State“ „nema dušu, nema originalnost, samo veliki, šareni komad digitalnog sadržaja.“

Međutim, ocene publike bile su znatno pozitivnije. Jedan gledalac je ushićeno rekao: „Ovaj film je apsolutno fantastičan. Šta su to kritičari gledali kada su pisali recenzije? Film je pun akcije, ima zadovoljne gledaoce i odličnu kombinaciju akcije, horora i humora. Definitivno vredi pogledati!“

Drugi gledalac je pohvalio film rečima: „Zaista sam uživao. Bilo je zabavno, lagano, kreativno i imalo je nepredvidivu radnju. Ne, nije ljubimac kritike niti kandidat za Kanski festival, ali bih ga rado gledao opet. Kakva sjajna ekipa! Voleo bih da Holivud više rizikuje ovako.“

Jedan gledalac je jednostavno uživao u filmu, nazvavši ga „zabavnim za gledanje“ i izrazivši nedoumicu „zašto su kritičari toliko oštri“, tvrdeći da je „The Electric State“ „bolji od mnogih smećastih filmova“.

Mili Bobi Braun se prilikom snimanja filma prisetila i svog prvog susreta s Krisom Pratom, rekavši: „Upoznala sam ga na jednoj dodeli nagrada pre mnogo, mnogo, mnogo godina. Sećam se da sam se uzbudila i pomislila: ‘O moj Bože! To je Kris Prat!’ Da bih sada, godinama kasnije, radila rame uz rame s njim — to je ostvarenje sna.“