Film koji vraća veru u život i inspiriše nove početke: Kako je „The Life List“ postao mnogo više od priče o gubitku

The Life List predstavlja ekranizaciju istoimenog bestselera Lori Nelson Špilman, nudeći toplu priču o gubitku, ličnom razvoju i drugoj šansi. Ambiciozno pretvara bol u svrhu, a dečji „spisak želja“ u putokaz ka ponovnom pronalaženju sebe.

Iako ne pogađa baš svaku emociju savršenom preciznošću, film pruža nežnu, ponekad možda previše uglađenu, ali vrlo blisku poruku – da smrt ne mora da znači kraj tvoje priče. Može biti i početak sasvim nove.

U središtu svega je Aleks Rouz (Sofija Karson), žena u ranim tridesetim, koja pokušava da se izbori sa gubitkom majke, Elizabet (Koni Briton), i iznenadnim urušavanjem života za koji je mislila da ima pod kontrolom.

Pročitajte i: Film zbog kog ćete plakati dva sata i preispitati ceo svoj život: Gledaoci tvrde da je novi Netflixov hit „mnogo više od romantične komedije“

Režiser Adam Šenkman, poznat po veselim hitovima poput Hairspray i Disenchanted, ovde se oslanja na sentimentalnost – što u većini slučajeva dobro funkcioniše za optimističnu poruku filma, iako se ponekad plaća cenom dublje emocionalne slojevitosti.

Njegov prepoznatljiv vizuelni stil i sklonost ka velikim emotivnim trenucima doprinose šarmu, ali i ponekoj dozi „klišea“ u gledanju, piše Msn.

Karson se pokazuje u novom svetlu – emotivno ranjiva i prizemna, daleko od njenih tipičnih, ispeglanih uloga. Briton, s druge strane, uspeva da ostavi snažan utisak samo kroz glasovne poruke – to dovoljno govori o njenoj sposobnosti da prenese dubinu i bez mnogo vremena na ekranu.

Nakon što izgubi posao učiteljice i nevoljno pristane da se pridruži majčinoj kozmetičkoj firmi, Aleks doživljava potpun preokret: umesto očekivanog nasledstva, dobija kutiju CD-ova i stari, rukom ispisani spisak želja iz detinjstva.

Za svaki ispunjeni cilj sa liste, dobija novi CD – poruku od pokojne majke. Tako kreće jedno neobično putovanje, puno izazova, emotivnih slomova i samopronalaženja.

Od skakanja u mosh pit do pokušaja stand-up komedije – ovi ciljevi nisu samo otkačeni zadaci. Tera je da preispita životne odluke, suoči se sa tugom i prigrli neizvesnost. I, što je najlepše, vode je ka neplaniranoj sreći i isceljenju.

Bred (Kajl Alen), pravni savetnik, nije samo pomoć na putu – postaje oslonac i potencijalna ljubav, pomažući Aleks da izdrži haos kroz koji prolazi.

Iako film, kao Netflixova adaptacija romana, skraćuje neke sporedne zaplete i likove, srž ostaje netaknuta.

Sa nešto preko dva sata trajanja, ritam ume da bude spor, posebno kako se približava kraj liste. Ipak, poruka je jasna: Život ne prestaje kada izgubiš nekog koga voliš. On se menja. Raspada. I onda, polako, deo po deo – ponovo se sastavlja.

Ovaj film ne govori samo o gubitku – već i o životu posle njega

Iako na prvi pogled deluje kao još jedna tužna drama o gubitku, The Life List nudi mnogo više. To je priča o tome kako se, i kad ti se ceo svet raspadne, još uvek možeš ponovo sastaviti – deo po deo. Kroz Aleksin put ispunjavanja davno zaboravljenih želja, film nas vodi kroz haos tuge, ali i kroz male pobede koje vraćaju osmeh, smisao i nadu.

Upravo ta kombinacija bola i nežnosti, nostalgije i novog početka, čini The Life List više od obične priče o smrti voljene osobe. On nas podseća da su gubici neizbežni, ali da ono što radimo posle njih – način na koji biramo da nastavimo – može biti početak najlepšeg poglavlja. I zato ovaj film ne ostaje samo u zoni tuge, već postaje dirljiva, inspirativna oda životu i drugoj šansi.

Topao, prijatan i emotivan film – možda ne revolucionaran, ali definitivno vredan gledanja.