Ovo su najćešći i najneobičniji pokloni za slavu

Iako nije obavezno, gosti domaćinima najčešće donose poklon. Kafa i piće su uvek u kesi, a šta bi još mogao biti poklon za slavu? 

Najćešći pokloni za slavu – sitnice za kuhinju

Poklon za slavu zavisi i od toga kod koga idete na slavu i u kom svojstvu. Kumovi ili rođaci neće darovati domaćinu isto kao, na primer, kolege. Nije greška ni ukoliko izaberete neki od klasičnih poklona. Uz bombonjeru, kafu, piće poput vina ili rakije, na spisku najklasičnijih poklona su najčešće ukrasi za kuću ili predmeti za kuhinju. 

Bombonjeru mogu zameniti praline ili korpa sa voćem, dok se na spisku najćešćih poklon nalaze čaše, komplet šoljica, escajg, krpe sa sudove, stolnjak, podmetači za čaše, stalak za tortu, set za začine, komplet tanjira, kecelja ili kuhinjska vaga.   

Tradicionalni pokloni

Ukoliko želite da poklonite nešto tradicionalnije domaćinu, to bi mogao biti svećnjak, kalendar sa ikonama, ikona, brojanica, kandilo, biblija, narodna nošnja, molitvenik.

Neuobičajeni pokloni 

Ako biste ipak nešto originalnije ili drugačije, možete se odlučiti za ramove za slike, što može biti zanimljiv poklon ukoliko ide na slavu kod porodice koja ima malu decu. Još jedna varijanta ovog poklona mogao bi da bude album sa fotografijama ii slike za zid.  

Takođe, možete izabrati i neki lep ukras poput rezbarene kutije ili sličnih kutijica pogodnih za odlaganje razlilčitih sitnica. 

Ukoliko dobor poznajete ukus svog domaćina i šta voli da čita, možete izabrati i knjigu kao poklon za slavu ili neki kuvar sa egzotičnim receptima. Dobar izbor može biti i enciklopedija, posebno ako u kući domaćina ima radoznalih školaraca. 

Neobičan izbor mogle bi biti i puzle za odrasle ili lego kockice za decu. 

Zašto Srbi slave slavu?

Postoji predanje da krsna slava potiče iz vremena pokrštavanja Srba, tj. prelaska iz mnogoboštva u hrišćansku veru. 

Naime, u vreme kada nisu bili hrišćani, Srbi su obožavali kućne bogove, tj. svaka porodica je imala svog kućnog boga zaštitnika kome se molila. Od dana kada su naši preci primili hrišćanstvo oni su umesto tih paganskih kućnih bogova počeli da slave hrišćanske svetitelje.

Slavljenje krsne slave je ustanovio Sveti Sava i glavna je odlika srpskog pravoslavlja, kao i jedina neprekinuta tradicija kod Srba do danas. Sačuvana je kao najveća svetinja našeg naroda koju su naši preci negovali i u najslavnijim danima, ali i u najtežim.

Porodični svetac zaštitnik se prenosi sa oca na sina i po običajima samo muškarci mogu da vrše slavske obrede. Nakon udaje, žene obično usvajaju sveca zaštitnika svog supružnika, iako nije neuobičajeno da nastave da slave i sveca svoje rodne porodice. U tom slučaju sekundarni svetac je poznat kao preslava ili devojačka slava.