Mračna tajna retinola: Čudotvorni sastojak za negu kože čija je popularnost eksplodirala ima zastrašujuću istoriju

Čudotvoran sastojak protiv bora i akni rezultat je decenija užasne medicinske zloupotrebe.

Pre nešto više od 10 godina internetom su počeli da kruže tekstovi u kojima su bjuti stručnjaci hvalili retinol, organsko jedinjenje izvedeno iz vitamina A, koje je tada osvajalo svet nege kože.

Vogue ga je tada nazvao „čudotvornim sredstvom protiv starenja“, a danas je retinol svuda – na policama svih drogerija i u kozmetičkim torbicama svih influensera. Njegova popularnost eksplodirala je kada su naučnici i ljubitelji nege kože otkrili da je retinol blaži za kožu u poređenju s drugim vrstama retinoida. Njegov jači, isključivo na recept dostupan „rođak“, tretinoin (poznat i pod brendom Retin-A), takođe ponovo stiče popularnost, ali je prisutan mnogo duže.

Međutim, njegova istorija je daleko mračnija – ta „čudotvorna“ krema za bore i akne zapravo je rezultat decenija užasne medicinske zloupotrebe.

Mračna istorija retinola

Pre nego što je Retin-A odobrila američka Uprava za hranu i lekove (FDA) 1971. godine, bio je testiran na stotinama zatvorenika u Filadelfiji u okviru dugogodišnjeg programa koji je vodio dermatolog Albert Kligman. Između 1951. i 1974. godine, doktor Kligman i njegov tim eksperimentisali su na velikom broju  ljudi, od kojih je većina bila afroameričkog porekla i smeštena u sada zatvoreni zatvor Holmesburg. Cilj je bio proizvodnja farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda, ali i agenasa za hemijsko ratovanje, piše Teen Vogue.

Muški ispitanici podvrgavani su „testovima flasterima“, pri čemu su im neproverene kreme i toksične hemikalije mazane na leđa, lice i ruke. Izvođene su im biopsije kože i organa, ubrizgavane misteriozne supstance i primenjivane razne medicinske procedure.

„Dobio sam injekciju u kičmu za sedam dolara,“ rekao je jedan bivši učesnik kasnije autoru Alenu Hornblumu za njegovu knjigu Acres of Skin: Human Experiments at Holmesburg Prison, nakon čega mu je ubrizgana nepoznata hemikalija.

Mnogi zatvorenici su ostajali sa ranama, ožiljcima i promenama na koži koje su ih obeležavale čak i godinama nakon izlaska iz zatvora. Doktor Kligman je koristio zatvorenike kao jeftinu radnu snagu za testiranje lekova i proizvoda, retko im otkrivajući kakvim su supstancama izloženi i kakve posledice mogu očekivati.

„Korišćenje zatvorenika bilo je jeftinije nego kupovina šimpanze, a rezultati su bili bolji,“ izjavio je Al Batler, bivši zatvorenik Holmesburga.

Zatvorenici su bili primorani da učestvuju u ovim eksperimentima jer su poslovi u zatvorima bili retki i slabo plaćeni. Većina zatvorenika u zatvorskom sistemu Filadelfije krajem 1960-ih i 1970-ih još nije bila osuđena, već su čekali suđenje. Mnogi su bili i nepismeni, zbog čega nisu uvek razumeli šta potpisuju, ali su ove medicinske probe videli kao jedini izlaz.

Jedan od eksperimenata odnosio se na vitamin A, koji je već od 1940-ih prepoznat kao potencijalni tretman za akne. Međutim, zbog visoke stope iritacije kože, istraživanja su stagnirala. Kada je jedan kolega želeo da vidi kako vitamin A deluje na njegovoj koži, doktor Kligman je primetio iritaciju – i odlučio da sprovede testove na zatvorenicima.

Počeo je sa izuzetno visokim dozama. Današnja najčešće korišćena koncentracija tretinoina u Retin-A kremi je 0,025%, a već i ona izaziva nuspojave poput peckanja, perutanja, crvenila i iritacije. Za razliku od toga, u svojim ranim testovima, doktor Kligman koristio je koncentraciju od 1% na zatvorenicima.

„Zamalo sam ih ubio pre nego što sam video pravi efekat,“ rekao je za Philadelphia Magazine. „Svima im je bilo loše.“

Ali nega kože bila je samo jedan deo njegovih istraživanja. Njegovi klijenti uključivali su farmaceutske gigante, hemijske kompanije, pa čak i američku vojsku. Zatvorenici su bili izloženi azbestu, radioaktivnim izotopima, herpes virusu i bakterijama stafilokoka. Američka vojska koristila ih je za testiranje hemijskih agenasa i psihoaktivnih droga, dok ih je CIA koristila za eksperimente sa supstancama za kontrolu uma.

Konačno, 1974. godine, Kligmanovi eksperimenti su obustavljeni. Do tada je doktor već stekao ogromno bogatstvo i profesionalni ugled zahvaljujući svom otkriću Retin-A. Kada su preživeli pokušali da ga pozovu na odgovornost, tužbe su odbacivane zbog nedostatka dokaza ili isteka roka za podnošenje tužbe.

Priča o zločinima u Holmesburgu dospela je u širu javnost 1998. godine, kada je objavljena knjiga Acres of Skin. Kada je autor kontaktirao doktora Kligmana za komentar, on je brzo prekinuo razgovor uz reči:

„Sve što smo uradili bilo je da im ponudimo novac za mali deo njihove kože.“

Doktor Kligman je preminuo 2010. godine, u 93. godini, i do kraja života je tvrdio da je obustava eksperimenata bila „velika greška“.

Godine 2000, skoro 300 preživelih podnelo je tužbu protiv doktora Kligmana, Univerziteta Pensilvanije i farmaceutske kuće, optužujući ih da su ih izložili infektivnim bolestima, radioaktivnim izotopima i psihotropnim lekovima poput LSD-a bez njihovog informisanog pristanka. Tužba je odbačena zbog isteka roka zastare, ali su preživeli ponovo podigli glas 2003. godine protestujući dok je doktor Kligman primao nagradu za životno delo.

Tek 2021. godine institucije koje su profitirale od njegovog rada počele su da se suočavaju s njegovim mračnim nasleđem. Univerzitet Pensilvanije uputio je javno izvinjenje, uklonio njegovo ime sa akademskih nagrada i usmerio fondove ka istraživanju dermatoloških problema kod osoba tamnije puti. Grad Filadelfija se zvanično izvinio 2022. godine, a 2023. godine je Kolegijum lekara povukao njegovu nagradu i javno se izvinio preživelima.

Međutim, preživeli i njihove porodice i dalje traže pravdu u obliku reparacija. Patent za Retin-A doneo je stotine miliona dolara prihoda, od kojih je deo doktor Kligman donirao univerzitetu.

„Prihodi pljušte,“ izjavio je za MacNeil/Lehrer NewsHour 1988. godine.

„A mi i dalje imamo ožiljke,“ rekla je nedavno Ejdrijen Džouns-Olston, ćerka jednog od zatvorenika koji su preživeli eksperimente.

„Neka podele bogatstvo. Na kraju krajeva, mi smo platili cenu.“

Retinol danas: Od kontroverznog početka do neizostavnog sastojka nege kože

Uprkos svojoj mračnoj istoriji, retinol je danas jedan od najcenjenijih sastojaka u svetu nege kože. Nakon što su istraživanja potvrdila njegovu efikasnost u tretiranju akni, bora i hiperpigmentacija, postao je neizostavan deo anti-aging rutina i dermatoloških tretmana.

Danas, retinol i njegovi derivati, uključujući tretinoin (Retin-A), retinil palmitat i retinaldehid, proizvode se u kontrolisanim laboratorijama i koriste se u formulama različite jačine – od blagih verzija dostupnih bez recepta do moćnijih, medicinskih preparata koji zahtevaju stručni nadzor.

Industrija lepote se takođe pomerila ka etičnijim praksama, pa su moderna testiranja strogo regulisana, bez eksperimentisanja na ljudima u neetičnim uslovima. Danas se većina novih dermatoloških sastojaka testira na laboratorijskim modelima kože i putem kliničkih ispitivanja uz pristanak učesnika.

Međutim, i pored svojih prednosti, retinol nije bez rizika. Može izazvati iritaciju, crvenilo, suvoću i osetljivost na sunce, zbog čega se preporučuje postepeno uvođenje u rutinu nege kože, uz korišćenje zaštitnog faktora (SPF).

Uprkos svojoj kontroverznoj prošlosti, retinol je postao ključni sastojak modernih rutina nege kože, pružajući mnogima željene rezultate u borbi protiv znakova starenja i nesavršenosti.