Nije neobično da 31. oktobra i vaša ulica liči na onu iz „Zone sumraka“ – moguće je da ćete sresti nekog od komšija u kompletnoj „opremi“, kako žuri na spektakularni maskenbal ili kućnu zabavu za Noć veštica, ili decu koja u „zastrašujućim“ kostimima idu od vrata do vrata i prikupljaju slatkiše.
I dok jedni ovaj praznik smatraju tradicijom, drugi ne podržavaju njegovo proslavljanje na našim prostorima, međutim, mnogi ga doživljavaju samo kao povod za zabavu, kreativnost i druženje, dok mu se možda i najviše raduju deca.
Noć veštica (Halloween) obeležava se svakog 31. oktobra, noć uoči praznika Svih svetih, prema zapadnohrišćanskoj tradiciji.
Smatra se praznikom, ali i marketinškim trikom koji se neguje. U pravoslavnom svetu slavi se Sveti Luka, a u zapadnom Noć veštica. To je drugi najskuplji praznik, odmah posle Božića.
Po verovanju, od pre oko 4.500 godina postojao je narod poznat kao Protoindoevropljani. Naseljavao je prostor centralne Azije, imao svoju kulturu i božanstva. Pomenuti narod obožavao je vatru, kao dar bogova.
Ako je verovati tradiciji, taj narod nasledili su Kelti i praznik usvojili kao svetkovinu žrtvovanja. Živeli su na prostorima današnje Irske.
Novu godinu slavili su 1. novembra, a noć pred Novu godinu „Samahin”.
Verovali su da se duhovi mrtvih vraćaju na zemlju, prave nevolje i uništavaju useve. Da bi oterali zle duhove, Kelti su se kostimirali u likove životinja.
Po staroj irskoj legendi postojao je farmer Džek, pohlepni kockar, koji je naterao đavola da se popne na drvo, i tamo ga je držao zarobljenog uklesavaši u drvo krst. Đavo ga je iz osvete prokleo da zauvek luta noću osvetljavajući put svećom koja svetli iz repe.
Potomci starih Kelta, Irci, sa doseljavanjem na američki kontinent, u 19. veku doneli su i ovaj običaj i nazvali ga „Halloween“.
Praznik je sve popularniji u SAD, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu. U Americi je praznik povezan sa hororom, vešticama, kosturima, slepim miševima, crnim mačkama, sovama, a u Njujorku se tradicionalno obeležava paradom, odnosno grupnim plesom pod maskama na ulicama Menhetna.
View this post on Instagram
Prazniku se najviše raduju deca i tinejdžeri.
Popularan je običaj nazvan „trik ili poslastica“ (trick or treat), gde deca idu od vrata do vrata i sakupljaju slatkiše.
Većina njih kostimira se u princeze, Betmene, superheroje, veštice, zombije, vampire…
Poreklo imena je od keltskog praznika „Veče svih svetih“ – All Hollows Eve.
Ovo veče prepoznatljivo je po bundevi na kojoj su izdubljeni prorezi za oči, nos i usta.
U nju se stavljaju sveće koje bundevi daju „strašan“ pogled. Po verovanju, glava je najmoćniji deo tela.
Neki u ovom prazniku uživaju, a neki se i dalje plaše.
Postoje mnoge, popularne ili ne, poznate i nepoznate, a najveća i najpoznatija je u Ohaju, u mestu Levisburg.
Prava je avantura provesti Noć veštica u njoj, jer je ova kuća, odnosno pećina na 24 metra ispod zemlje. Inače se nalazi u Ginisovoj knjizi rekorda, piše Rts.
Ne treba zaboraviti da je misteriozni Hari Hudini, iluzionista, poznat po svojim senzacionalnim nastupima oslobađanja iz nemogućih situacija, umro 31. oktobra 1926. godine.
Da li ste znali da postoji zvaničan naziv za strah od Noći veštica? E pa ukoliko niste, ovaj strah se naziva Samajnofobija (Samhainophobia). Zato neki ljudi ne vole da se na ovaj dan plaše od strane svojih prijatelja i to mogu doživeti prilično ozbiljno.
Boje ovog praznika su narandžasta i crna, kao simbol rodnosti žetve i smrti.
U Alabami nije dozvoljeno da se kostimirate u sveštenika.
Najveća povorka u čast ovog praznika tradicionalno se organizuje u Njujorku.
U Holivudu morate da platite kaznu od 1.000 dolara, ako u okviru svog kostima imate omču.
U delima nemačkih romantičara može se pročitati mnogo o vilinskom svetu magije, a u Geteovom Faustu opisana je „Valpurgina noć“.
Po verovanju, ako na ovaj dan vidite pauka, to predstavlja dušu voljene osobe koja vas čuva.
Najomiljenija čokoladica u ovom danu je „snikers”.
U Bostonu su uglavnom najlepše osvetljene bundeve.
Uklete kuće su atrakcija za turiste, koji Americi donose prihode od pola milijarde dolara godišnje.
Pauci, izrezbarene bundeve, slepi miševi i lobanje deo su aksesoara za proslavu Noći veštica.
Comments (0)
There are no comments. Be the first and leave a comment.