„UMRLA JE DESET DANA NAKON MOG ROĐENJA“: Nađa Erić podelila potresnu životnu priču, otkrila sve o odrastanju bez najvažnije osobe

Iako je ostala upamćena po svom veselom karakteru i smatrana je za jednu od najpozitivnijih učesnica, Nađino odrastanje nije bilo lako. Njena majka preminula je samo nekoliko dana nakon što ju je rodila, prema influenserkim tvrdnjama, zbog greške lekara.

"TAMO SAM SE SLOMILA": Nataša Kondić progovorila o unutrašnjoj borbi u toku Survivor-a (VIDEO)

"IZNENADILA SAM SAMA SEBE": Anja Andrejić o svom učešću, teškim trenucima i lekcijama koje je ponela iz Survivor-a (VIDEO)

• Komplikacija se desila par dana nakon porođaja. Zaboravili su da joj izvade posteljicu. Naravno, to je krucijalna stvar, ne može to da se zaboravi, ali se eto dogodilo. Sepsa je nastala posle nekoliko dana, upala je u komu i umrla nakon deset dana od mog rođenja – otkrila je ona u emisiji "Preživeli" na K1.

  Nakon ovakvog tragičnog ishoda Nađa je završila sa bakom i dekom.

• Dospela sam u ruke maminih roditelja. Tata je bio tu, ali se sklonio sa strane da sabere misli, jer je njemu tri meseca pre moje majke, preminuo otac. Nije mu uopšte bilo lako. Odrastam kod babe, dede, bili su tu tetka i teča – kaže Nađa i dodaje da niko nije odgovarao za slučaj njene majke.
• Moja baba je htela da pokrene nešto, ali tetka to nije dala. Ne želim da pričam, jer nemam informacije. Znam da je bilo u svim novinama i da je bilo na naslovnoj strani, kao ozbiljna i velika potresna priča, ali znam da niko nije pravno odgovarao.

  Iako je imala nekoliko važnih ženskih figura u životu, počev od njene bake i tetke, pa do maćehe, Nađa je ipak uvek patila za majčinskom figurom.

• U osnovnoj školi sam prvi put osetila potrebu za majčinskom figurom. Kao mala sam stalno govorila: "Moja tata", jer sam mislila da to tako treba. Tetka i baba su meni od samog početka majčinska figura. U šestoj godini sam dobila maćehu i tada sam prvi put osetila potrebu da nekoga zovem mama, to sam joj i šapnula. Rekla sam joj da bih volela da je zovem mama, ali da ne znam kako, jer je to za mene bila nepoznata reč. U 19. godini dobila sam jaku depresiju, jer mi je majka užasno falila. Želela sam da je pitam neke stvari koje ne mogu da postavim nikome drugom, ali u tome mi je pomogla psihoterapija dosta. Od tinejdžerskih dana idem na terapiju i savetovala bih svakoga da, ukoliko ima bilo kakvu vrstu psihološkog problema, da se obrati stručnjaku. Meni je zaista to pomoglo jako.

  Nađino prilagođavanje na novi brak njenog oca i život sa njim i njegovom novom život nije proteklo glatko.

  – Kada sam došla u šestoj godini da živim sa njima, udarac je bio jak, jer svaka promena je teška. Navikla sam se na nežnost kod bake i deke, ali kod tate je sve bilo drugačije. Bilo je kažnjavanja, grubljih reči, drugačiji potpuno način vaspitanja, ali sam im zahvalna na tome. Međutim, njihov brak je mogao da bude bolji. Među njima je vladala tenzija, pa samim tim nisu imali strpljenja za dete. Osetila sam težu stranu njihovog braka, koji se završio razvodom. Meni je nametnuta krivica da sam ja odgovorna za krah njihovog braka, jer nisam bila baš poslušno dete. Teško sam se nosila sa tim dugo – bila je iskrena Nađa u svojoj ispovesti.