Manekenki (34) dijagnostikovana je delimična abrupcija placente u 20. nedelji trudnoće.
– Uvek sam imala problema sa placentom. Njegov stomak nije uzimao dovoljno hrane iz moje placente. Ali ovo je bila moja prva abrupcija. Pratili smo ga vrlo pažljivo, nadajući se da će se sve zaceliti i prestati. U krevetu sam krvarila lagano, ali ceo dan, i menjala pelene na nekoliko sati kada je postalo neudobno ležati u krvi. Zapravo sam postala stručnjak za pelene za odrasle za svoju ličnu zabavu – počela je ona svoju priču.
Krvarenje manekenke je postajalo sve gore i gore.
Ona je napisala: „Džek je jedva mogao da pluta okolo. U nekim trenucima sam se zaklela da je bio toliko dole da sam mogla da legnem na leđa i da osećam njegove ruke i noge izvan stomaka.”
Krisi je rečeno da njen dečak „neće preživeti“ uprkos mnogim transfuzijama krvi, a možda neće ni ona.
U početku sam malo plakala, a zatim sam grcala od bola i tuge, i nisam mogla da udahnem zbog neverovatno duboke žalosti – napisala je.
Čak i dok ovo sada pišem, ponovo osećam bol. … Potpuna tuga – dodala je manekenka.
Nakon što je Krisi izgubila dečaka ona i njen suprug Džon Ledžend držali su bebu kako bi se oprostili i rekli joj "zbogom“.
Tajgen je napisala: „Tražila sam od medicinskih sestara da mi pokažu njegove ruke i stopala i ljubila sam ih iznova i iznova. Nemam pojma kad sam stala. Moglo je da prođe 10 minuta ili sat".
Iako su mnogi bili u šoku jer je objavila potresne fotografije iz bolnice posle spontanog pobačaja, nju nije bilo birga zbog toga.
Sada kada je Krisi kod kuće sa Ledžendom (41) i njihovom decom – Lunom (4) i Milesom (2), desi se da plače i grli svoju decu „s mnogo ljubavi“.
Dodala je: "Džekov pepeo je u maloj kutiji i čeka da ga stave u zemlju u našem novom domu. Ljudi kažu da ovakvo iskustvo stvara prazninu u vašem srcu. Svakako je napravljena rupa, ali je bila ispunjena ljubavlju prema nekome koga sam toliko volela. Ne osećam se prazno."
Nakon gubitka bebe, manekenka je otkrila ime koje su izabrali, napisavši putem Instagrama: „Nikada ne odlučujemo o imenima naših beba do poslednjeg mogućeg trenutka nakon njihovog rođenja, neposredno pre nego što napustimo bolnicu. Ali mi smo iz nekog razloga počeli da zovemo ovog malog u mom stomaku Džek. Tako će nam uvek biti Džek. On se toliko trudio da bude deo naše male porodice i biće zauvek."
Komentari (0)
Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.