Marinko Rokvić nije imao nikakve simptome karcinoma pankreasa, a bolest mu je otkrivena potpuno slučajno. Pevač je otišao na kontrolni pregled i na skeneru ništa nije izgledalo toliko strašno.
Čudesno dugo je izdržao, jer je to bolest koja odnosi život za nekoliko meseci. On je uspeo godinu dana da poživi.
Prema Nikolinim rečima, porodica je provela prvih 40 dana nakon smrti pevača sa mnogo pomešanih emocija.
Moja porodica oseća veliku ljubav. Što smo ga imali, što ga imamo za oca, supruga, brata i dedu. Bio sam prisutan kada su mi se deca rađala i kada mi je otac otišao. U tom trenutku oseti se slična bezgranična ljubav prema najbližem, koju ne osetite tokom života – priča Nikola.
Posle toga dolazi tuga, praznina. Ali pošto imamo takvog oca, neopisivu bol u dosta trenutaka zameni ponos, čak i radosna tuga. Godinu dana smo se borili zajedno s Marinkom protiv njegove bolesti i znali smo od samog početka da su male šanse da preživi. No, nismo gubili nadu i uzdali smo se u njegovu snagu i zdrav način života koji je vodio, kao i neverovatnu želju prema životu i ljubav prema svima nama. Za života je ispunio sve što je mogao. Došao je iz malog mesta, Bosanskog Petrovca, sa samo 14 godina u Beograd i napravio je sve što je napravio. Veoma sam ponosan na njega zbog svega što je postigao, a najponosniji sam na to kako se nosio sa svim u poslednjih godinu dana. Nije nijednom zakukao, a to je izraz čojstva i ono je veće od junaštva. Zaštitio nas je od svoje patnje i bola ne govoreći nam koliko mu je teško. Sve smo uradili što smo mogli, i on isto, ali protivnik je bio mnogo jači. Verujem da je moj otac sada na nekom lepšem mestu – zaključio je Nikola.
Komentari (0)
Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.