Kako je istakla, prve tri trudnoće desile su joj se kada je bila jako mlada, te još uvek nije imala "životnu zrelost":
‒ Njih troje sam rodila na početku dvadesetih, kada nisam imala toliko ni emotivne, ni životne zrelosti. Svi moji prijatelji su u to vreme razmišljali šta će studirati, gde će izaći, pričali su o tome u koga su se zaljubili, a ja sam se bavila potpuno drugačijim temama. O tome šta mi se dešava mogla sam da razgovaram samo sa mamom i tetkom. Tada sam razmišljala u stilu “zdravi su, siti su, suvi su, super”, a sada, sa 32, neuporedivo više znam, dosta sam prošla, ljudi oko mene su toliko toga osetili i shvatili – istakla je Mirka i dodala:
Prema njenim rečima, Andrej, Adrijana i Mihajlo jedva su čekali da se rodi Anika.
‒ Oni nisu imali mnogo dodira sa bebama jer se u krugu naših prijatelja tek sada rađaju deca. Nisu imali ni predstavu koliko je to biće malo, krhko, nežno i u kojoj meri je zavisno od vas. Bila sam sama sa njima kada je krenuo porođaj. Odmah im je bilo jasno šta se dešava jer mi je pukao vodenjak. Rekla sam im – nema panike, pričali smo da ovo može da se desi, hajde da probamo da se organizujemo. Zaista se nisu spetljali, već su sve uradili kao što sam im rekla. Kad je Anika stigla, bili su ushićeni. Ona više nije beba, pa je i interakcija veća, a najviše se ozari kad se oni posle treninga ili škole vrate kući. Taj osmeh, ta sreća i sjaj u očima kad ih pogleda, to nema cenu. Oni to, naravno, osećaju. Sada im je malo napornija, pa i dosadnija, jer je u istraživačkoj fazi, a otkrila je i šta sve može svojim rukama i nogama. Ipak, sve troje kažu da bez nje ne bi mogli da zamisle život i da bi bilo baš bez veze da je nisu dobili – zaključila je Vasiljevićeva.
Komentari (0)
Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.