Anabela Atijas je već godinama prisutna na javnoj sceni, a svojevremeno je govorila i o svojim počecima, ali i o jednom dolasku iz Švedske koji joj je sve promenio.
– Grupa ‘Đogani’ je bila izuzetno poznata po svojim plesnim tačkama i ja sam videla reklamu na televiziji da su otvorili plesnu školu. Rekla sam sebi da moram da odem, prvi put posle svih tih sivih dana koji su bili prisutni u mom životu odjednom sam videla neku svetlu tačku. Nešto me je povuklo da se mrdnem i pokrenem. Sa sedamanest godina život nije bio završen za mene. Na žalost, bila sam na teškom početku, čak sam bila srećna što propadam, što jako loše izgledam, smršala sam, bila sam plavuša i imala sam ogroman izrastak. Ukazivalo je nake probleme ako te neko vidi takvu. Ta plesna škola je mene pokrenula da se doteram i odem na upis i odatle sve kreće – rekla je u emisiji "Iz profila".
Anabela je 2004. godine doživela težak gubitak kada je izgubila blizance usled komplikacija u trudnoći, taj događaj je najstresniji u njenom životu.
– Tokom karijere bilo je dosta nepravednih naslova i objava o meni u medijima, ali ipak ništa ne može da se poredi s tugom koju sam proživela 2004. godine. Nakon ćerke Lune, ponovo sam ostala u drugom stanju, nosila sam blizance i sasvim iznenada došlo je do komplikacija. Bebe su, nažalost, preminule. Još mi je teško kad se setim tog perioda. Bio je to najstresniji dan u mom životu. Sve vreme sam samo želela da vičem i vrištim: ‘Ćutite, samo učinite da ova bol nestane!’ Nekontrolisana patnja obuzela je moje telo. Osećala sam se kao da sam zarobljena u košmaru i da moram da se probudim. Ali nisam mogla da pobegnem. Posle tog iskustva ubeđena sam da ništa ne može da slomi srce kao gubitak deteta. Mnogo volim mališane i želela sam da ih imam što više. Bio je to šok za moje emocije, telo, duh. Sreća u nesreći bila je ta što sam imala moju Lunu. Od nje nisam želela da se odvojim i ona mi je pomogla da prevaziđem tu traumu – rekla je ona za Glossy jednom prilikom.
Komentari (0)
Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.