Naime, kako je pevačica napisala, njoj je nepoznata devojka prišla i uručila joj poklon, a ujedno joj se i zahvalila na svemu što radi za žene.
Nataša je potom do detalja opisala kako je izgledao ovaj trenutak, zbog kojeg se, kako kaže, čitavog dana oseća posebnom.
Prema njenim rečima, dan je počeo uobičajeno.
– Sedim danas u kafiću dok čekam moju Katju da završi svoj tretmančić, pa da je vodim na trening. Kafić je mali i pun, energija je lepa, ljudi su nasmejani – započela je ona, pa nastavila:
– U jednom momentu mi prilazi devojka i pita me da li imam minut. Malo sam se iznenadila i još nisam ni izustila da imam i više, kada me ona prekinu i kaže: "Da ti nesto poklonim". Nasmejala sam joj se, a ona nekako uvek za korak brža i ispred mene, pruža mi knjigu i kaže: "Želim da ti poklonim svoju knjigu i da ti se zahvalim za sve što činis za feminizam, značajno je". Doslovno mi se teme naježilo i svaka pora otvorila. Zahvalila sam se i htedoh da se glasno nasmejem ali ukočih se jer su me uvek kočili kada se glasno smejem. Nije bilo primereno. A da sam muško? Da li bi bilo? -zapitala se pevačica.
Kako je dodala, detinjstvo je provela igrajući fudbal i sve one stvari koje su svojstvene dečacima, jer je njen otac želeo da ima sina.
– Moj tata je želeo sina. Dobio je tri ćerke. Moji roditelji su u šali to uvek pričali, a društvo se smejalo. Eto Beki nije uspeo. Kao mala bila sam mu mezimica. Upisao me je u školu fudbala, na prijemnom sam bila jedina devojčica i tada bila prva na listi po rezultatima izdržljivosti, spretnosti i brzine. Pripremao me je. Na Štrandu bismo igrali fudbal u pesku, bili smo par koji niko nije mogao da pobedi. Htela sam da mu se dokažem, da vidi da sam dovoljno dobra, mozda čak i vrednija nego sin za kojim je toliko patio. Posle mi je mama priznala da ga je slagala dva puta. Za Kristinu i mene…Oba puta je rekla da nosi dečake – prisetila se Bekvalčeva.
Istakla je da je danas feministkinja, ali da to ne znači da mrzi muškarce.
Komentari (0)
Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.