S obzirom na to da Stjepan Jelica, poznatiji kao Albino nije iz Beograda, već iz Jajca, otkrio nam zašto je odlučio da se preseli i da svoju karijeru gradi ovde, kao i da li je Beograd opravdao njegova očekivanja za sada.
Kako koje. Bio sam u fazonu ,,Dosta ljudi iz malih gradova, otićićemo u BG-a, to je to, tu su sva dešavanja" i onda skapiraš da u svakoj zgradi imaš nekoga ko je popularan, influenser i da to ljudi ne doživljavaju tako uopšte. Sa druge strane je kul, jer ako ovde napraviš nešto onda si baš uspeo. Imao sam cilj samo da pravim muziku. Živeo sam u studiju bukvalno i hteo sam da budem okružen ljudima koji razmišljaju isto kao i ja, koji isto prave muziku i da smo jedna velika familija, gde može da radi ko šta želi i ima potpunu slobodu, a usput uzmemo i neke pare.
Takođe, otkrio nam je i koja je razlika u muzici odakle je on došao i u muzici u Beogradu.
Ono što mnogi njegovi fanovi nisu znali jeste da Albino potiče iz muzičke porodice i da se njegov otac bavi narodnom muzikom, te da često svira na svadbama i narodnim veseljima.
– Moji roditelji su bili protiv rep muzike, kojom sam se ja bavio od detinjstva. Ljudi generalno nisu upoznati sa tim, pogotovo oni u malim gradovima. Ljudi su puni predrasuda prema svemu, jer jednostavno svi su u nekom svom svetu, i nisu toliko "open mind" ljudi. Nisu ni oni krivi za to, takva je okolina. Moj tata svira harmoniku i klavijature na svadbama godinama. Razne on žanrove gotivi, ali rep je baš uvek bio konta svega toga. Mislim da su sada pomalo počeli da kapiraju – otkrio nam je on i rekao da njegovi roditelji još uvek nisu svesni koliki je uspeh Stjepan napravio na Balkanskoj muzičkoj sceni.
Njegove pesme su uglavnom emotivne, a Jelica ne krije da su mnoge numere koje je napisao i autobiografske.
– Uglavnom ako ja sam pišem tekst onda je autobiografski, tu ne želim da mi se iko meša. Kada pišem sa nekim drugarom tekst, onda zavisi. Volim jako da više ljudi radi, da dođe neko sa svežom energijom. Inspiraciju svakako crpim najviše iz međuljudskih odnosa. Dosta pesama su autobiografske. Svaka mi je draga, ali ne mogu da komentarišem ove koje su objavljene, jer kada izbacim pesmu to je kao gotov projekat i ja više ne razmišljam o tome, osećam se kao da sam skinuo neki teret sa leđa. One su nekako vezane za neke periode u mom životu. Najviše slušam sebe dok radim i stvaram, jedan period me smori i ne mogu više to da slušam, ali opet dođe trenutak kada mi se moje stare pesme vraćaju kroz neki period i opet mogu da ih slušam. Drago mi je zbog toga, jer to mi govori da imaju neku umetničku vrednost i težinu i da će to da traje. Nije samo početni hajp prvih par dana, da bude na trendingu i posle svi zaborave na nju – iskren je izvođač, pa otkrio da li mu je bitan trending, kao i generalno pregledi na Youtube-u.
Kako koji, ali postoje razni. To najbolje može da se vidi po srazmeri pregleda, lajkova i komentara, što je meni i kul. Mi anonimni izvođači da uđemo u trending odmah ispod ljudi koji imaju pet miliona, a da smo mi odmah ispod sa 70 hiljada, to mi je veći fleks da sa manje pregleda dolaziš na ta neka mesta u trendingu. Svakako poštujem, to je marketing, neka radi ko šta misli da je kul – završio je on.
Intervju sa Albinom za IDJHOT možete pogledati večeras od 20 časova.
Komentari (0)
Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.