Sve o zastrašujućem ostvarenju koje je potreslo svet: Zašto bi svaki ljubitelj filma trebalo da pogleda „Weapons“ čak i ako ne voli horore

Još od premijere Isterivača đavola 1973. godine, horor žanr iznova pronalazi načine da uzdrma publiku. Novi film Zeka Kregera, Weapons, uspeva da to uradi na način koji privlači i one koji horor izbegavaju.

Upozorenje: Ovaj tekst sadrži spojlere!

Poput njegovog prethodnog ostvarenja Barbarian, i ovde se spaja šok, humor i slojevita priča – rezultat je film koji je istovremeno zabavan, zastrašujući i emotivno snažan.

Radnja koja drži u neizvesnosti

Priča započinje jezivim događajem: u 2:17 ujutru, sedamnaestoro dece iz istog razreda napušta svoje domove i nestaje bez traga. Kroz poglavlja u stilu Magnolije, fokus se smenjuje između više likova – učiteljice Džastin (Džulija Garner), ožalošćenog oca Arčera (Džoš Brolin), lokalnog policajca Pola (Olden Erenrajh), zavisnika Džejmsa (Ostin Abrams), školskog direktora Markusa (Benedikt Vong) i dečaka Aleksa (Keri Kristofer).

U središtu svega nalazi se Aleks i misteriozna žena Gledis (Ejmi Medigan), koja se čas predstavlja kao tetka, čas kao prababa. Ona poseduje moć da kontroliše ljude i krade im životnu energiju kako bi zaustavila sopstveno starenje. Scene poput njenog iznenadnog pojavljivanja na plafonu iznad Džastin ili u snovima Arčera spadaju među najstrašnije u filmu.

Od straha do smeha

Kreger majstorski manipuliše očekivanjima publike. U završnom činu, Aleks koristi Gledisinu sopstvenu magiju kako bi nestala deca krenula protiv nje. Prizor u kojem je deca doslovno rastrgnu izaziva smeh i aplauze u sali, pretvarajući lik iz zastrašujućeg u predmet podsmeha.

U Weapons ima i katarze i odličnih šala, ali i efektnih “jump scare” trenutaka. Kregger izbegava jeftine trikove i ne zasipa film beskrajnim scenama iz mraka, već pažljivo gradi atmosferu.

Duboki slojevi i lična priča reditelja

Najpotresniji deo filma je Aleksovo poglavlje – dečak ostaje sam nakon što roditelji padnu pod Gledisinu kontrolu, a brine se o njima i svojim vršnjacima koje skriva u podrumu. Ova priča ima ličnu dimenziju za Kregera, koji je odrastao uz roditelja alkoholičara i izgubio oca zbog ciroze.

U intervjuima je otkrio da je završno poglavlje “gotovo autobiografsko” i da je pisanje scenarija započeo nakon smrti bliskog prijatelja. Kako kaže, radio je iz potrebe za katarzom, a ne iz ambicije.

Film dotiče teme generacijske traume, zavisnosti, ličnih gubitaka, pa čak i problematiku pucnjava u školama. Iako ne nudi konačna rešenja, prepoznaje stvarne strahove i oblikuje ih u napetu, ali i zabavnu priču.

Vizuelni i tematski pečat

Weapons obiluje upečatljivim slikama – od oblaka koji poprima oblik automatske puške do roditelja pretvorenih u crvenooke automate. Kreger vrsno kombinuje nasilje, grotesku i crni humor, dok glumačka postava predvodi izuzetnim interpretacijama – Džulija Garner briljira u ulozi učiteljice pod pritiskom, a Džoš Brolin kao otac na ivici opsesije.

Budžet, honorari i zarada

Pored odličnih kritika, Weapons privlači pažnju i svojim finansijskim okvirom. Prema navodima portala Flickonflick, Zek Kregger je za svoj trostruki angažman – kao scenarista, reditelj i producent – dobio honorar od oko 10 miliona dolara, što potvrđuje njegov rastući status u horor žanru. Filmska kuća New Line Cinema uložila je ukupno 38 miliona dolara u produkciju i honorare, a procene govore da su Džoš Brolin i Džulija Garner među najvećim pojedinačnim dobitnicima, sa višemilionskim ugovorima. Takav budžet jasno pokazuje kolika su bila očekivanja studija od ovog filma – i koliko se verovalo u njegov potencijal da postane jedan od horor hitova godine.

Zaključak

Weapons je horor za doba anksioznosti – film koji odražava strahove današnjice, od društvenih podela do porodičnih tragedija, a istovremeno nudi zabavu i katarzu. Uz snažnu glumačku postavu, originalan scenario i režiju koja spaja šok, smeh i emociju, ovo je ostvarenje koje zaslužuje da se vidi na velikom platnu – čak i ako inače izbegavate horor.