Kako nas je najstrašniji britanski horor ikada naučio da se plašimo mraka: 20 godina od filma koji je probudio najdublje strahove i zauvek promenio ovaj žanr

Pre tačno 20 godina, britanski reditelj Nil Maršal snimio je film koji će generacijama stvarati noćne more.

The Descent je 2005. godine uneo jezivu klaustrofobiju u horor žanr i zauvek promenio način na koji gledamo – i doživljavamo – mrak, tišinu i zatvorene prostore. Šest žena, mračan neistražen pećinski sistem i stvorenja koja vrebaju iz senki – zvuči jednostavno, ali rezultat je bio čista jeza.

Kada speleologija postane horor

Iako na prvi pogled zvuči kao bezazlena avantura, speleologija (istraživanje pećina) postaje pravi pakao kada grupa prijateljica shvati da se nalaze u neobeleženom sistemu podzemnih tunela, bez izlaza – i sa nečim (ili nekim) što ih posmatra iz tame.

U centru priče je Sara (Šona Makdonald), žena koja pokušava da pobegne od lične tragedije, pridružujući se grupi prijateljica u adrenalinskoj avanturi koja se brzo pretvara u borbu za opstanak.

The Descent je povodom jubileja restaurisan i vraćen u britanske bioskope, a istovremeno je dobio i novo 4K izdanje za kućno gledanje – što je dodatno učvrstilo njegov kultni status.

Povratak istinskog britanskog horora

– The Descent je bukvalno eksplodirao u vreme kada je britanski horor bio na aparatima – rekao je Džoš Sako, direktor Instituta za horor studije Miskatonic.

– Godinama je žanrom dominirao američki „slasher“, a onda se pojavila ova sirova, zastrašujuća priča koja nas je vratila korenima.

Reditelj Nil Maršal, poznat i po filmu Dog Soldiers, u intervjuu za magazin Empire otkrio je da su ga ranije kritikovali što „nije dovoljno strašan“, te je The Descent doživeo kao lični izazov.

– Jedna recenzija je rekla da je Dog Soldiers više smešan nego strašan i pitala se kada će britanski reditelj ponovo snimiti pravi horor. Prihvatio sam to kao izazov – rekao je Maršal.

Strah pre nego što čudovišta dođu

Iako se u filmu pojavljuju krvoločna stvorenja, prava jeza dolazi mnogo pre njihovog dolaska. Klaustrofobija, tama i neizvesnost stvaraju pritisak koji ne popušta do poslednjeg kadra. Prva pojava „crawlera“ (jezivih stvorenja koja naseljavaju pećinu) ostaje upisana kao jedan od najupečatljivijih „jump scare“ trenutaka u modernom hororu.

Maršal je, uprkos pritiscima studija, odbio da objektivizuje ženske likove – čak je razmišljao da napusti projekat kada su mu sugerisali scenu zajedničkog kupanja glumica.

– Ako je to film koji želite da snimate, ja izlazim iz toga – rekao je tada producentima.

Snimano u studiju, ali deluje kao pakao

Scene su snimane u čuvenom Pinewood studiju, ali to nije umanjilo osećaj stvarne klaustrofobije. Glumice su bile konstantno umazane krvlju, blatom i vodom – stvarajući autentičnu atmosferu nelagodnosti i straha. Holivudskog glamura nije bilo ni u tragovima.

Film je doživeo uspeh i kod kritike i na blagajnama, iako je premijera u Velikoj Britaniji zakazala – jer se poklopila sa danom nakon terorističkih napada u Londonu 2005. godine.

– Ljudi su još bili zaglavljeni u metrou, niko nije želeo da gleda film o ljudima zarobljenim pod zemljom – objasnio je tada Maršal.

Speleolozi nisu bili oduševljeni

Zanimljivo je da The Descent nije oduševio – speleologe. Ritam, oprema i ponašanje likova izazvali su podsmeh u stručnim krugovima.

– Film izaziva prevrtanje očima kod većine speleologa – kaže Rostam Namagi iz Britanske speleološke asocijacije.

– Ali, i dalje je nezaobilazan na filmskim večerima speleoloških klubova.

Iako nisu oduševljeni prikazom svog hobija, čak i oni priznaju da film savršeno hvata osećaj ulaska u nepoznato – ono što i jeste suština ove avanturističke discipline.

– To je jedan od mojih omiljenih horora. Mi speleolozi se ne bojimo izmišljenih čudovišta, pa ne bih imao problem da ga pogledam i pre nego što odem u pećinu – kaže bloger Stefan sa sajta Berkeley Square Barbarian.

Večno aktuelan strah

Maršalov film možda nije realan prikaz speleologije, ali je istinski prikaz naših najdubljih strahova – od gubitka kontrole, zatvorenog prostora, tame i nepoznatog.

– The Descent je savršen recept za horor koji puzi pod kožu. Jednom kada ga pogledate, nećete više gledati u mrak istim očima – zaključuje Džoš Sako.

Dve decenije kasnije, The Descent se s pravom nalazi na listama najstrašnijih britanskih horora svih vremena – rame uz rame sa The Wicker Man, 28 Days Later i čuvenim snimkom Tereze Mej kako pleše.