BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL! Frančesko Diodati: “Nisu mi potrebna priznanja kako bih bio siguran u ono što radim”

Za gitaristu Frančeska Diodatija (Francesco Diodati) šira javnost je prvi put čula kada je pre pet godina svirao na izdanju Wild Dance Enrika Rave, koje je 2015. izabrano za album godine u vodećem italijanskom džez časopisu Musica Jazz. Stekao je pažnju modernim pristupom gitari, kao i velikom improvizatorskom veštinom, nastavljajući sled talenata koji je Rava izbacio u džez orbitu. Na spisku muzičara sa kojima je sarađivao su i Džim Blek, Bobi Previt, Dejvid Bini, Paolo Fresu, Đanluka Petrela, Frančeslo Bearcati, Fabricio Boso… U sastavu Yellow Squeeds sa kojim 24. oktobra dolazi u Dom omladine na 35. Beogradski džez festival, su i Francesco Lento – truba, Glauco Benedetti – tuba, trombon, Enrico Zanisi – klavir, Fender Rhodes, sintisajzer, Enrico Morello – bubnjevi. Koncert je organizovan uz podršku Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu.

Ulaznice za sve koncerte su u prodaji putem Ticket Vision prodajne mreže.

Diplomirali ste statistiku i ekonomiju, ali ste život ipak posvetili muzici – kako se taj obrt desio i šta vas je usmerilo ka džezu u vašoj karijeri?

Frančesko Diodati: Još za vreme studija sam svirao i radio kao profesor u jednoj maloj muzičkoj školi. Još tada sam želeo što pre da diplomiram, kako bih mogao da se u potpunosti posvetim muzici, nisam imao nikakvih sumnji u to čime ću se profesionalno baviti! Gitaru sam počeo da sviram sa 12 godina i imao sam sreće da upoznam neke džez muzičare, preporučili su mi da slušam neke džez ploče i ova muzika me je odmah osvojila.

SRPSKI SHOWCASE petu godinu za redom na Beogradskom džez festivalu!

Intervju sa Rastkom Obradovičem! Naša zvezda džez festivala otkriva detalje iz svog života i karijere

Dosta vremena ste proveli svirajući na koncertima i turnejama sa slavnim Enrikom Ravom. Šta je ono najvažnije što ste naučili iz rada sa njim i kako je Rava uticao na Vaš muzički stil?

Frančesko Diodati: Rava je onaj tip muzičara koji vas uvodi direktno na scenu, bez probe. Morate da naučite muziku i da znate da ga pratite od prve sekunde svirke. Njegov zvuk je toliko jedinstven, pa je uticao na mene tako da se i sam zapitam kako da budem jedinstven u svojoj muzici i sa svojim zvukom. Nije da nisam o tome i ranije razmišljao, ali sama činjenica da svirate sa Enrikom je veliki podstrek u tom pravcu.

On uvek preuzima rizik dok svira i to je jako uticalo na mene. Rava ne traži perfekciju, on traga za smislom muzike i želi da se na sceni dešavaju stvari. To ga čini mladim muzičarem, bez obzira na njegove stvarne godine.

Veoma ste posvećeni improvizaciji u svojoj muzici i radoznali ste kada je reč o ukrštanju muzike sa drugim umetnostima. Kako vidite džez u 21. veku, a kako njegovu budućnost?

Frančesko Diodati: Zapravo ne verujem u reč „džez“, niti mislim da bi moji muzički heroji koji su uspostavili ovaj pravac verovali u bilo kakve definicije. Za mene džez je pristup muzici i umetnosti, generalno, u kojem se svi „jezici“ mešaju i uvek će biti tako. Gilespija je inspirisala Kuba, Kojtrejna folk muzika i Indija, Majlsa uticaji hip-hopa i roka… mogao bih još mnogo da nabrajam. Sada imamo i elektroniku, tehnologije sa vrlo fleksibilnim softverima, a možemo u muziku uneti i mnoštvo elemenata iz drugih kreativnih umetnosti. Mnogo učim iz svog rada sa plesačima, iz njihovih pokreta i percepcije muzike, o improvizaciji i ritmu. Sva ta iskustva unosim u svoju muziku. Za mene, muzika je način povezivanja ljudi i njihove imaginacije.

Kako vidite aktuelnu situaciju na džez sceni u Italiji i globalno?

Frančesko Diodati: Scena u Italiji je u porastu poslednjih godina. Ima mnogo ljudi koji stvaraju predivnu muziku i donose nove ideje, što je i inspiracija i izazov. Ne razmišam o sceni u kontekstu odvojenih pozicija Evrope, Amerike ili bilo koje druge geografske lokacije – u današnje vreme svi smo mnogo povezaniji.

Asocijacija MIDJ – Musicisti Italiani di Jazz, se trudi da u Italiji podigne na viši nivo odnos institucija prema ovoj umetnosti. Mislim da je to važno, jer smo uvek imali manje pažnje i poštovanja državnog sektora, nego što je to slučaj u drugim zemljama Evrope. Mislim da su muzika i ono što zovemo džezom spontani i imaju svoje “underground” načine razvoja, ali u isto vreme svima nam je potrebna podrška kako bismo proširili horizonte, upoznali muzičare iz inostranstva i otkrili nove kulture.

Imao sam sreće da studiram na Siena Jazz Akademiji, gde sam upoznao mnoštvo profesora iz inostranstva, a neki od nas su imali priliku i da borave u SAD u okviru programa studentske razmene. Takve prilike su jako važno, posebno za mlade muzičare.

Birani ste za najboljeg gitaristu prema glasovima čitalaca JazzIT, nekoliko godina za redom, od 2013. do 2016. Koliko su Vam važne nagrade i priznanje kritike i javnosti?

Frančesko Diodati: Nisam posebno zainteresovan za to. Važan mi je moj rad, moje želje u muzici i kako ih razvijam tokom godina. Ako neko ceni moje napore, srećan sam zbog toga, ali nisu mi potrebna priznanja kako bih bio siguran u ono što radim.

Vaš rad sa kvintetom Yellow Squeeds privukao je pažnju međunarodne kritike i publike od samog početka – šta je to po čemu je ovaj projekat poseban i specifičan? Recite nam nešto više i o svo