Jedni ga smatraju klasikom, drugi ga – ne podnose! Zašto „Love Actually“ važi za najomraženiji praznični film?

„Love Actually“ („Ustvari ljubav“) jedan je od najpopularnijih božićnih filmova u poslednjih 20 godina. Neki ga obožavaju i smatraju klasikom, dok ga drugi – mrze. Tu prednjače mladi, odnosno generacija Z, koja na film gleda kao na – priču o nemoralu.

U filmu pratimo deset različitih ljubavnih priča, a u njemu glume brojni poznati – Hju Grant, Ema Tompson, Alan Rikman, Kolin Firt, Lijam Nison, Kira Najtli, Klaudija Šifer, Rouan Atkinson, Bili Bob Tornton i mnogi drugi.

„Čini mi se da je ljubav svuda oko nas. Često nije vredna naslovnice, ali uvek je tu – očevi i sinovi, majke i ćerke, muževi i žene, momci, devojke, stari prijatelji“, uvodna je reč filma. Ipak, uprkos ljubavnoj poruci, mnogi ovaj božićni klasik smatraju problematičnim.

Nekima je film problematičan

1. godine izašla je posebna emisija povodom 20. obeležavanja filma, „The Laughter & Secrets of Love Actually: 20 Years On“, u kojoj su se režiser Ričard Kertis, Ema Tompson, Hju Grant i drugi prisetili snimanja filma, pa su se gledaoci još jednom zapitali da li je Laura Lini završila u krevetu sa zgodnim kolegom i hoće li brak Tompson i Alana Rikmana preživeti njegovu hladnu izdaju.

„Svaki dan ima potencijala biti jednostavno prelep – to je način razmišljanja“, rekao je tada Kertis.

„Ono što morate zapamtiti je da, kada (Kertis) piše o ljubavi, on to i misli“, dodao je Grant. Lini je pak za The Independent rekla da film „vredi zbog svog jedinstvenog optimizma“.

„Ali u našem hiperciničnom dobu društvenih mreža, kako film koji kao svoju filozofiju koristi pesmu Wet Wet Wet ne bi bio ismejan?“ pita se novinarka Džesi Tompson u recenziji za The Independent u kojoj je film dobio dve zvezdice te napomenula da je – pretenciozan, prenosi Index.hr.

Scene su neprijatne za gledanje

Prema nekim kritičarima, neke scene snimljene 2003. godine su „neprijatne za gledanje u današnjem vremenu“. Tu je Markova (Endru Linkoln) opsednutost Džulijet (Kira Najtli), ženom svog najboljeg prijatelja s kojom nikada nije razgovarao i čudna bračna ponuda između Džejmija (Kolin Firt) i Aurelije (Lusija Moniz), koji takođe nikada nisu razgovarali jer ne govore istim jezikom.

Tu je i činjenica da Natalija (Martina Makkatjon) tokom celog filma neprestano ismevana zbog „debljine“. Čak je i režiser Ričard Kertis priznao da je film zastareo, priznajući u specijalu da mu se ne sviđaju neki zapleti. Priznaje da je film heteronormativan.

„Zbog nedostatka raznolikosti u filmu se osećam nelagodno i pomalo glupo“, rekao je Kertis.

Tompson nadalje piše da filmu nedostaje raznolikosti. Tu je i činjenica da su sve veze heteroseksualne (istospolna priča sa Fransis De La Tur i En Reid je izbačena). Ljudima smeta i lik Andreja Linkolna, koji se zbog uhođenja lika Kire Najtli ponaša, blago rečeno, čudno.

„Nisam sigurna da je reputacija filma kao dosadne muške fantazije pune podređenih žena sasvim pravedna. U filmu vidimo kako Bil Najhi, isprana rok zvezda, shvata kako ga niko zapravo ne voli. Linijein lik brigu za brata stavlja iznad vlastitih želja jer život je težak i ponekad ljudi to moraju učiniti. Lijam Nison mora gledati prvu simpatiju svog deteta dok tuguje za svojom ženom. A tiho shrvana Ema Tompson koja pati zbog tajne afere svog supruga? Scena njenog plača u spavaćoj sobi jedna je od njenih najboljih izvedbi u bilo kojem filmu“, piše ipak Tompson za The Independent.

Kritike režiserove ćerke

Nedavno, tokom pojavljivanja na književnom festivalu u Čeltenhamu, Skarlet Kertis, feministička autorka i kćerka režisera filma, ispitivala ga je o šalama oko debljine i kako su crnci zastupljeni u njegovim filmovima.

„Kao tvoja kćerka, mogu potvrditi da si divan čovek i volim misliti da sam te naučila puno o feminizmu. No poslednjih nekoliko godina bilo je sve više kritika načina na koji vaš film tretira ženski spol. Samo da spomenem neke: Bridžet Džons ima viška kilograma (iako je zapravo mršava belkinja), neprikladno muško ponašanje u filmu „Ustvari ljubav“ i primetan nedostatak crnaca u filmu pod nazivom Noting Hil“, rekla je Skarlet.

„Sećam se koliko sam bio šokiran pre pet godina, kada mi je Skarlet rekla: ‘Nikad više ne možeš upotrebiti reč debela.’ Vau, bila si u pravu. U mojoj generaciji nazvati nekog bucmastim bilo je smešno, u filmu su postojale šale o tome… Te šale danas više nisu smešne. Ne mislim da sam bio zlonameran u to vreme, ali mislim da sam bio nepažljiv i nisam bio pametan“, rekao je Kertis.

Voleli ga ili ne – film je klasik

Dakle, ako čak i sam Ričard Kertis kaže da je „Love actually“ problematičan klasik, svi se možemo složiti da film nije dobro ostario.

Mnogi su podeljenog mišljenja o njemu, no čini se da ga, bez obzira na to voleli li ga ili mrzeli, svejedno svake godine iznova gledamo.