Ovo su znakovi da ne unosite dovoljno masti u organizam

Masti već neko vreme imaju lošu reputaciju. Međutim, ma šta da ste čuli, konzumiranje masti neće nagomilati naše masne naslage – ukoliko unosimo zdrave masti i to činimo umereno.

Zapravo, masti su esencijalni deo izbalansirane ishrane i potrebne su kako bi se odvijali brojni procesi u našem telu. Neunošenje dovoljne količine ovih nutrijenata dovodi do različitih zdravstvenih problema, piše Lepotaizdravlje.rs.

Zašto su nam potrebne masti u ishrani?
Neke od ključnih uloga koje masti imaju su:

– Apsorbovanje vitamina poput vitamina A, D, E i K. Bez masti, telo ih ne apsorbuje i ne koristi
– Masti utiču na pravilno funkcionisanje očiju i mozga
– Masti igraju ključnu ulogu u zaceljivanju rana
– Ovi nutrijenti takođe utiču i na proizvodnju hormona
– Masti su i izvor energije

Vrste masti:

Trans masti
Našem telu nisu potrebne ove masti, a prevelika konzumacija dovodi do rizika od oboljenja, srčanog udara i dijabetesa tipa 2. Ove vrste masti nalaze se u: procesuiranoj hrani (krekeri, kokice iz mikrotalasne, smrznuta pica…), pecivima i kolačima i tortama, prženoj hrani (kao što su krofne, mekike, pomfrit), u margarinu.

Photo: Pixabay/Pexels

Zasićene masti
Najviše ovih masti ima u namirnicama životinjskog porekla (meso, jaja, mlečni proizvodi).  Savet je da unosimo manje od 10% dnevnih kalorija u vidu zasićenih masti, jer je prevelika konzumacija povezana s rizikom od srčanih udara.

Monozasićene masti
Monozasićene masti, prema istraživanjima, smanjuju nivo lošeg holesterola u krvi, a samim tim smanjuju i rizik od srčanih oboljenja i srčanog udara. Namirnice u kojima se nalaze ove masti su biljna ulja (maslinovo, susamovo…), orašasti plodovi (bademi, kikiriki, orasi, indijski oraščić), puteri od orašastog voća (kikiriki puter, bademov puter), avokado.

Polizasićene masti
Naše telo ne može samo da napravi polizasićene masti, pa su nam zato one potrebne, iz hrane. U pitanju su esencijalne masti, kao što su omega-3 masne kiseline. One sprečavaju rizik od srčanih oboljenja, smanjuju krvni pritisak i štite nas od tahikardije. Omega-3 masnih kiselina ima u masnoj ribi (sardine, losos, haringe), ostrigama, čija semenkama, orasima…

Photo: Pixabay/picjumbo_com

Nakon što smo se detaljno pozabavili mastima, vreme je da naučimo kako nam telo pokazuje da ne unosimo dovoljno ovih nutrijenata.

Znakovi da ne unosite dovoljno masti

Manjak masti u organizmu je redak kod zdravih osoba koje imaju izbalansirane obroke. Ipak, neke osobe su izložene riziku, a to su pojedinci s poremećajima u ishrani, osobe sa kolektomijom (odstranjenim delom debelog creva), pojedinci koji imaju upalu creva, cističnu fibrozu ili im se ishrana zasniva na ekstremno malom unosu masti.

Usled neunošenja masti organizam zapravo počne da pati od manjka vitamina A, D, E i K, a to dovodi do:

• noćnog slepila
• otečenih desni
• suve i beživotne kose
• gubitka zuba
• bola u mišićima
• depresije
• dermatitisa
• čestih bolesti
• sporog zarastanja rana
• gubitka kose
• steriliteta

  Koliko masti unositi u toku dana?

  Ishrana koja se bazira na 2.500 kalorija – do 97 g masti dnevno
  Ishrana koja se bazira na 2.000 kalorija – do 66 g masti dnevno
  Ishrana koja se bazira na 1.500 kalorija – do 50 g masti dnevno

Stručnjaci savetuju da masti unosite najviše iz maslina i maslinovog ulja, semenki i orašastih plodova, avokada, a da tu i tamo konzumirate i namirnice životinjskog porekla.