OVO JE PRAVA RETKOST: Anđelina Džoli se oglasila o tome kako pokušava da ublaži deci anksioznost tokom pandemije COVID-19

Anđelina Džoli je oskarovka, humanitarac i specijalni izaslanik Visokog komesarijata za izbeglice. U nastavku je govorila za britanski Bazaar o borbi protiv sistemskog rasizma, važnosti zaštite ranjivih ljudi tokom pandemije i kako se ona, kao i mnogi drugi, probijala kroz ovo vreme samoizolacije i refleksije.

Da li vas je ovaj period zaključavanja naterao da ponovo razmislite šta vam je zaista važno?
Imala sam sreću pre nekoliko godina da putujem s UN-om na prve linije sveta i postavim u perspektivu ono što je zaista važno. Imajući šestoro dece, svakodnevno me sećajući šta je najvažnije. Ali nakon skoro dve decenije međunarodnog rada, ova pandemija i ovaj trenutak u Americi naterali su me da preispitam potrebe i patnje u svojoj zemlji. Fokusiram se kako na globalnom tako i na domaćem planu, naravno povezane su. Postoji više od 70 miliona ljudi koji su morali da napuste svoje domove širom sveta zbog rata i progona – a u Americi postoji rasizam i diskriminacija. Sistem koji me štiti, ali možda ne štiti moju ćerku – ili bilo kojeg drugog muškarca, ženu ili dete u našoj zemlji na osnovu boje kože – je nepodnošljiv. Moramo napredovati izvan simpatije i dobrih namera prema zakonima i politikama koji se zapravo bave strukturalnim rasizmom i nekažnjivošću. Prekid zloupotrebe u radu policije je tek početak. To daleko prevazilazi sve aspekte društva, od našeg obrazovnog sistema do naše politike.

Koji savet imate za podučavanje dece pitanjima koja se tiču rase i rasizma?
Slušati one koji su potlačeni i koji nikada ne pretpostavljaju da znaju.

Koje su neke od stvari koje obnavljaju veru kojima ste bili svedoci tokom zaključavanja?
Način na koji se ljudi dižu. Rekavši da su umorni od izgovora i pola mere i pokazali su solidarnost jedni drugima zbog neadekvatnih reakcija vlasti. Oseća se kao da se svet probudi, a ljudi forsiraju dublji obračun u svojim društvima. Vreme je da napravimo promene u našim zakonima i u našim institucijama – slušajući one koji su najviše pogođeni i čiji su glasovi isključeni.

Koji su iz vaše perspektive neki od najstrašnijih efekata zaključavanja?
Duboko sam zabrinuta zbog uticaja pandemije i globalne ekonomske krize na izbeglice. To su ljudi koje su iz svojih domova i zemalja odveli bombama, silovanjima i nasilnim progonom u svim oblicima, mnogo pre nego što je ovaj virus pokrenut. Oni žive sa ksenofobijom i rasizmom i predrasudama svaki dan i jedni su od najugroženijih ljudi na svetu kada su u pitanju ekonomske posledice pandemije.
Drugi horor je nasilje u porodici. Realnost pre zaključavanja bila je da je najopasnije mesto za ženu u njenom domu. Tokom zaključavanja, zlostavljanje i nivo nasilja su porasli. Pre svega, moja briga je za decu. Broj dece za koju znamo da se zlostavlja u ovom trenutku, budno me prati noću. Globalna zdravstvena kriza za decu zbog zlostavljanja, zanemarivanja i posledica te traume. I ni približno dovoljno učinjeno da ih zaštiti.

Zašto mislite da mnogi nisu ozbiljno shvatili ekstremna pitanja oko porodičnog nasilja?
Još uvek zatvaramo oči od porodičnog nasilja. Često ne verujemo u preživele, ne postavljamo prava dece na prvo mesto ili ozbiljno shvatamo njihovu traumu. Naše usluge zaštite dece nisu adekvatno finansirane. Nedostaje im odgovarajuća obuka. Kao i sudije. U Americi ne postoji čak ni nacionalni registar smrtnih slučajeva zlostavljanja dece ili dogovorena definicija smrti prouzrokovane maltretiranjem, što znači da ne možemo čak ni efikasno da pratimo obim problema. Ja verujem da ne moraju odgovarati ne samo oni koji zlostavljaju, već i oni koji ga pokrivaju i odbace. Svi kažu da su protiv nasilja u porodici, ali upravo te posebne stvari treba da promenimo – a zaštita dece treba da bude u središtu toga.

Milionima mladih školskog i fakultetskog obrazovanja obrazovanje je poremetilo pandemiju. Postoje li neke opasnosti koje se neka deca nikada neće vratiti u učionicu i ako jesu, kako ćemo se zaštititi od toga?
Kada devojke nisu u školi, mnogi su mnogo ranjiviji na dečiji brak, dečiji rad, seksualno zlostavljanje i druga kršenja njihovih prava. Izgleda da pandemija ima efekte na devojke u mnogim zemljama. Mi to znamo, ali i dalje postoji inercija. UN upozoravaju da bi pandemija u narednoj deceniji mogla rezultirati sa još dva miliona slučajeva sakaćenja ženskih genitalija i 13 miliona više brakova. To je grozno. Odgovor je lagan, ali uzbuna zbog toga, podsticaj vladama da predvidi gde će devojke biti najosetljivije i da deluju, od suštinskog je značaja kao prvi korak. I ne bi trebalo da ulazimo u bilo kakvu retoriku od vođa koji kažu da druga pitanja imaju prednost. Nema ništa važnije.

Kako je došlo do vašeg partnerstva sa Amnesti International-om na dečjim knjigama? Šta ti je dala ideju?
Razlog zbog kojeg prava ne dostižu dete u nekoj zemlji ili kući je taj što ih odrasli blokiraju. Tako u mnogim slučajevima dete ne može da zavisi od odraslih. Radimo na knjizi kako bismo pomogli deci da se osnaže. Radi se o tome šta učiniti kada vam se prava oduzmu ili im se ne odobre na početku. Želimo pomoći deci koja su sada toliko angažovana da iskoriste svoje znanje i bore se za svoja prava i zatraže ih.

Šta ste čitali ili gledali izolovano i kako ste smatrali da je ovo korisno?
U režimu sam za slušanje većinu dana u danu. Pratim časopis Time, Nev Iork Times, BBC Vorld Service i aktiviste BLM na mreži. Nedavno sam gledala dokumentarac ,,Ja nisam tvoj crnac" o Jamesu Baldvinu i pokretu za građanska prava u Americi. Pre spavanja, čitala sam  ,,Nerazumno ponašanje" i razmišljala o tome kako se novinarstvo promenilo u poslednjih pola veka.

Šta ste preduzeli da olakšate zabrinute misli tokom pandemije?
Kao i većina roditelja, usredsređen sam na mirnoću, tako da moja deca ne osećaju anksioznost od mene, iznad svega što ih brine. Uložio sam svu svoju energiju u njih. Tokom zaključavanja, ćerkina zečica preminula je tokom operacije, a mi smo usvojili dve slatke malene koje su onesposobljene. Moraju biti u parovima. Oni su tako nežni i to je pomoglo da se u ovom trenutku usredsredimo na negu. I na pse, i na zmije i guštere …

Koja je vaša želja za životom posle karantina?
Da je fokus na naporima da se izvrše strukturalne promene za zaštitu ranjivih ljudi ostaje u središtu naše diskusije. Da se ​​ne okrećemo prema unutra i radimo sa još većom svešću o našem zajedničkom čovečanstvu.