Preti da nadmaši priču o Edu Ginu: Nova uznemirujuća Netflixova serija istražuje najstrašniji zločin u istoriji Italije

Od kreatora Leonarda Fazolija i Stefana Solime, a po istinitoj knjizi Đanluke Monastre „Il Monstro di Firenze“, Netflixova serija „Čudovište iz Firence“ (The Monster of Florence) je krimi-triler zasnovan na stvarnim događajima koji su potresli Italiju pre gotovo pola veka.

Mini-serija je uznemirujuća, ali istovremeno i izuzetno zanimljiva — zahvaljujući dobro osmišljenim likovima, snažnim glumačkim ostvarenjima i autentičnim detaljima epohe.

Istina je jezivija od fikcije: 9 Netflixovih kultnih serija koje otkrivaju sve o strašnim zločinima i mračnoj strani ljudske prirode

Tokom četiri epizode, ovaj mračni triler neprestano drži pažnju, iako će neke gledaoce možda ostaviti zbunjenima zbog nejasnoća teme i nelinearnog načina pripovedanja, koji je na momente briljantan, a ponekad i pomalo frustrirajući.

U celini, „Čudovište iz Firence“ donosi dovoljno sirovog straha i napetosti da opravda gledanje, naročito ljubiteljima mračnih true crime priča.

Iako nije bez nedostataka u realizaciji, serija je zapanjujuće promišljeno istraživanje uma koji je sposoban da počini serijska ubistva.

Posebno je osvežavajuće videti ovakvo ostvarenje nakon Netflixovog morbidnog i senzacionalističkog projekta „Čudovište: Priča o Edu Ginu“, jer je „Čudovište iz Firence“ mnogo zrelije, odgovornije i tematski dublje delo.

Nakon Eda Gina, Netflix ide još mračnije: Nova sezona serije „Monster“ donosi šokantnu priču o ženi čiji su stravični zločini obeležili 19. vek

Serija bi lako mogla da postane jedno od uspešnijih ostvarenja striming platforme ove godine, pogotovo jer je lansirana u vreme sezone horora i jezivih priča.

O čemu se radi u „Čudovištu iz Firence“?

Serija je nelinearno pripovedana i prati niz brutalnih ubistava iz ranih 1980-ih, za koja se veruje da su možda povezana sa sličnim zločinima iz 1960-ih.

Lokalne italijanske vlasti su zgrožene i zbunjene kada otkriju jezivu scenu: mladi par ubijen je vatrenim oružjem i unakažen u automobilu kasno u noć.

Ovaj seksualizovani i hladnokrvni zločin podseća na druge slične slučajeve iz prošlosti — ubistva mladih parova koji su obično bili u automobilima, a potom su brutalno izrešetani i izbodeni. Posebno su tela ženskih žrtava bila unakažena po istom obrascu.

Gledaoci upozoravaju na jezive scene i zastrašujući sadržaj u novoj seriji zasnovanoj na istinitoj priči koja je postala broj 1 na Netflix-u

Jedan raniji slučaj završio je osuđujućom presudom, ali postaje jasno da su novi zločini daleko kompleksniji nego što se isprva mislilo. Pošto je serija zasnovana na nizu stvarnih, nikada rešenih ubistava, priča je svesno prikazana kao lavirint tajni i sumnji.

Atmosfera u prvim epizodama i odnos tri glavna lika: Stefana, Barbare i Salvatorea podseća na kultni film „Henri: Portret serijskog ubice“, jer su i ovde prikazane izopačene i očajne ljudske veze na ivici užasa.

Likovi su intrigantni, ali priča ostaje nerazrešena

Režija je izuzetna, ali serija gubi ritam na polovini. Kada se radnja proširi izvan troje glavnih likova, priča postaje ambicioznija, ali i pomalo haotična. Nelinearno pripovedanje, nepouzdani naratori i šokantni preokreti daju pomešane rezultate.

Pošto su ubistva i dalje nerešena, određena nejasnoća i otvorenost priče su opravdane, ali neki gledaoci bi mogli biti razočarani nedostatkom konačnog raspleta i neujednačenim tempom.

Iza zatvorenih vrata užasa: Mračna istorija kuća iz Netflixovih najjezivijih true crime serija

Briljantna gluma

Valentino Manijas je zastrašujuće uverljiv, a najjeziviji trenuci serije dolaze upravo od neprijatne tenzije koju izaziva njegov lik Salvatorea.

Frančeska Olija kao Barbara donosi tragičan i dirljiv portret žene zarobljene u mizoginom društvu, čije odluke, iako pogrešne, postaju shvatljive kroz njen očaj.

„Čudovište iz Firence“ prikazuje Italiju tog vremena kao pakao za žene, gde sistem i društvo zajedno stvaraju savršeno tlo za tragediju.

Tehnički vrhunski triler s napetom atmosferom

Serija je tehnički besprekorno urađena — od kamerom maestralno uhvaćenih kadrova do autentične scenografije i kostima, sve doprinosi osećaju vremena i mesta.

Jedina scena koja odudara dešava se 1983. godine — omaž filmu „Blade Runner“, gde likovi citiraju poznatu scenu „Suze na kiši“. Međutim, tada film još nije bio kultni klasik, već komercijalni neuspeh, pa ta referenca deluje vremenski nelogično.

Uprkos tome, istorijski detalji su u većini slučajeva precizni, a vizuelni stil je raskošan i efektan. Najbliže poređenje može se pronaći u filmu „Zodiak“ Dejvida Finčera — oba dela su spora, slojevita i opsesivna istraživanja zla.

Iako „Čudovište iz Firence“ ne dostiže te umetničke visine, ono je snažno, uznemirujuće i ostavlja dugotrajan utisak i nakon poslednje epizode.