Režiser trenutno najgledanijeg horora otkrio potresnu istinu: Progovorio o paklu koji je preživeo u detinjstvu, pa priznao da li je film snimljen po istinitoj priči

Film Weapons je od kritičara dobio gotovo savršen rezultat na Rotten Tomatoes-u, publiku je ostavio sa snažnim utiskom pa ga mnogi već smatraju jednim od najboljih horor filmova poslednjih godina, a režiser filma sada je otkrio je da li je njegov novi horor inspirisan istinitim događajem.

Upozorenje: Tekst sadrži spojlere za Weapons.

Autor Barbariana, Zek Kreger, u ovom ostvarenju prati misteriozni nestanak 17 učenika iz istog razreda, a kao što se vidi u trejleru, narativ filma počinje tvrdnjom da je u pitanju istinita priča. U nedavnom intervjuu za The Hollywood Reporter, Kreger je govorio o procesu pisanja i otkrio da li se film oslanja na stvarne događaje.

Pisanje iz bola, ali priča je izmišljena

Režiser je otkrio da je na scenariju počeo da radi nakon smrti bliskog prijatelja. Iako je “poslednje poglavlje” gotovo autobiografsko, Kreger je potvrdio da je zaplet u potpunosti fiktivan.

„Bio sam u postprodukciji Barbariana, a moj najbolji prijatelj je poginuo u nesreći koju je bilo jako teško shvatiti. Pisanje je bila emotivna reakcija na to. Bio sam pošteđen pisanja iz ambicije – pisao sam iz potrebe za katarzom. Pisanje gde je sam proces nagrada. Ne da napišem film, ne da radim sledeći projekat, već da izbacim otrov iz sebe. Počeo sam da kucam, nisam znao šta će priča biti. Bukvalno sam išao rečenicu po rečenicu.“

Kreger je opisao i kako je priča krenula:

„Ovo je istinita priča. Koja? Učiteljica dolazi u školu, a nijedno dete nije tu. Dobro, zašto? Svi su pobegli noć pre. Gde su otišli? Niko ne zna. Stiven King ima tu prelepu metaforu: ‘Treba da budete paleontolog i otkopavate dinosaurusa kost po kost, a ne znate kako dinosaur izgleda.’ To je predivan način stvaranja za mene – da uklonim očekivanje rezultata i prepustim se otkrivanju.“

Lični pečat u završnom poglavlju

Kreger je potvrdio da je završno poglavlje, koje prikazuje Aleksa i njegove roditelje, lično iskustvo:

„Ja sam alkoholičar, trezan sam 10 godina; moj otac je umro od ciroze. Odrastanje u kući sa roditeljem alkoholičarom… taj preokret u porodičnoj dinamici. Ideja da neka strana sila uđe u vaš dom, promeni roditelja, a vi morate da se nosite s tim novim ponašanjem koje ne razumete i nemate alat da obradite.“

Dodao je da mu nije bitno da li će publika u filmu prepoznati tu metaforu:

„Metafora alkoholizma mi nije važna. Nadam se da će se ljudi zabaviti, iskreno. Nije moj posao da govorim šta bi trebalo da izvuku iz filma. Ako moram da objašnjavam značenje, onda sam kao reditelj pogrešio.“

Šta to znači za Weapons

Film je za Kregera bio emotivni ventil nakon gubitka prijatelja. Iako priča deluje uverljivo i napeto, prava inspiracija manje je povezana sa istinitim zločinom, a više sa njegovim detinjstvom i iskustvom odrastanja u porodici sa problemom alkoholizma.

Od izlaska, Weapons je dobio pretežno pozitivne kritike – posebno su pohvaljene nijansirane međuljudske dinamike likova, retkost u horor žanru. U kulminaciji filma otkrivamo da je Gledis zombificirala Aleksove roditelje i pokušava da prikupi životnu energiju 17 dece kako bi produžila sopstveni život.

Iako je završno poglavlje inspirisano ličnim iskustvom, Kreger naglašava da to nije ključna metafora filma, već deo njegove narativne strukture.

Pogled kritike na priču

U recenziji za ScreenRant, Zekari Moser je istakao da je Weapons “više Aleksov film” – kroz dečakove oči publika upoznaje problematične odrasle likove poput Džastin i Arčera. Kregerovo objašnjenje daje dodatni uvid u njihove karakterne lukove i proces stvaranja iznenađujućeg obrta.

Umesto da unapred isplanira radnju, reditelj je dozvolio da se priča razvija dok piše, što je rezultiralo šokantnim preokretom zbog kojeg su u salama padali aplauzi.

Iako film zalazi u sferu natprirodnog horora, njegovi koreni ostaju u “pravim” čudovištima iz stvarnog života.