U starom Rimu su ga kupovali a u engleskom parlamentu je zabranjen! Evo kako je nastao aplauz i šta znači

Svako od nas je nekad učestvovao u nekom umetničkom izvođenju, čak i ako je samo bio u publici. Ovacije i aplauz su deo predstave, koncerta ili bilo kakve izvedbe koja je izazvala oduševljenje.

Aplauz, znak da ste uradili nešto kako treba, znak da, ne samo da ste naišli na odobravanje drugih, već na njihovo oduševljenje, predstavlja nešto što svi mi priželjkujemo, a neki čak i žive za njega.

Nije ni čudo što se aplauz kupuje i naručuje, jer nije svako u stanju da izvuče spontani pljesak od mase ljudi. Tako danas imamo naručene aplauze u televizijskim studijima koji služe da bi program bio prikazan kao nešto što bi trebalo da nas oduševi.

Mnogo je naručenih aplauza odjeknulo i prilikom političkih govora, čime određena opcija simulira odobravanje naroda, a često ga možemo čuti i u parlamentima širom sveta, jer se aplauzima stranke nadjačavaju i time pokušavaju da nametnu legitimitet svojim idejama.

Ipak, u jednom parlamentu na svetu ne možemo čuti zadovoljno pljeskanje, jer je zabranjeno. Upravo zbog toga što se kupuje ili naručuje, to sredstvo političkog ubeđivanja u engleskom parlamentu se kažnjava suspenzijom.

Moć aplauza je bila i te kako poznata u starom Rimu, pa kupovina ovog izraza oduševljenja datira još od tada, a i danas primećujemo da je veoma popularna.

Ipak, Rimljani su bili ispred današnjih naručilaca pljeskanja i oduševljenja, pa su tako imali različite nivoe aplauza, od pucketanja prstima, preko pljeskanja s pola dlana do aplauza punim dlanovima, što je i predstavljalo nivo oduševljenja nečijim performansom.

Ilustracija: pixabay.com

Ovacije posebnog oduševljenja su se osim aplauzom demonstrirale mahanjem krajevima toge (starorimski ogrtač), što je imperator Aurelije zamenio maramicama za mahanje, koje je prilikom svojih govora delio narodu, kako bi ljudi mogli da budu propisno oduševljeni.

Aplauze srećemo na utakmicama, u pozorištima, na koncertima, pa čak i prilikom sletanja aviona, što je deo "letačke" kulture u nekim zemljama.

Ipak, niko ne zna tačno poreklo aplauza niti od kada datira, što nas navodi da zaključimo da je reč o jako starom običaju koji je prisutan u svim kulturama sveta, u ovom ili onom obliku.